Ljudi su izmislili pismo onog trenutka kada je za vođenje zajednice bilo potrebno da se zapamti mnogo više informacija nego što to jedan čovek može. Zbog ovoga se pismo javlja u prvim državama na Bliskom i Dalekom istoku u četvrtom milenijumu pre naše ere. Međutim, iako je u početku pismo služilo samo za administrativne funkcije, ubrzo su ljudi shvatili da mogu da beleže sve: od poreza, preko religijskih tekstova, sve do prvih istraživanja prirode.

Onog trenutka kada su se pojavile zapisane informacije je postalo potrebno i sakupiti sve informacije koje su bile dostupne. Zbog ovoga su hramovi i palate počeli da sakupljaju tekstove u bibliotekama, ali ovi tekstovi su uglavnom bili religijski i administrativni, i služili su samo vladarima (kao i njegovim činovnicima) i sveštinicima. Kasnije će se u helenističkom svetu pojaviti biblioteke kao javne ustanove koje su skupljale tekstove raznih tematika i koje su bile otvorene i za obične ljude.

Naravno, ovo su bile kolekcije knjiga. Kasnije će u Rimu Plinije Stariji uvesti nov način sakupljanja informacija – on će napisati najstarije enciklopedijsko delo koje je preživelo do danas, Historiae Naturalis ili Istorija prirode. U knjizi je dao pregled znanja o prirodnoj istoriji koja uključuje današnja polja astronomije, geologije, biologije, matematike, geografije… Tako je rođena enciklopadija.

Vremenom će se pisati enciklopadije o raznim poljima širom sveta. Ipak, ovi pregledi su služili samo učenim ljudima koje je zanimala ta oblast. Kroz veći deo istorije većina ljudi nikada nije imala nikakvu korist od enciklopedije, ali to se promenilo u 18. veku.

Francuski filozof Deni Didro je 1751. godine započeo borbu koja i dan danas traje. Zajedno sa grupom istomišljenika je počeo da objavljuje tomove knjige Encyclopédie, jednu od prvih publikovanih enciklopedija koja u sebi sadrži znanja iz različitih polja: zanati, umetnost, nauka, filozofija; sve je moglo da se nađe u njoj. Do ovog trenutka znanje nije bilo dostupno svima, ali prosvetiteljstvo i Enciklopedija su ovo pročeli da menjaju.

Misija Enciklopedije je bila da se promeni način na koji ljudi razmišljaju i da obezbedi običnim ljudima način da otkriju stvari. Kao i što je očekivano, kada je projakat pokrenut mnogi su se bunili. Tekstovi objavljeni u Enciklopediji su bili kritički, a i kritikovali su religiju. Didro nije prihvatao autoritet Katoličke crkve u temama iz nauke i zbog toga je, kao i nekoliko saradnika projekta, završio u zatvoru. Nijedna enciklopedija nije bila toliko značajna za čovečanstvo i imala toliki uticaj na politiku, iako samim saradnicima nije bila misija da radikalno menjaju društvo Francuske.

Enciklopedija je sadržala znanje iz raznih polja i ukupno je imala 17 tomova; 18.000 stranica sa više od 70.000 članaka. Projekat je bio toliko popularan i  Enciklopdija toliko cenjena da se primerak knjige nalazi na jednom od portreta Madam Pompadur (ljubavnice kralja Luija XV). Projekat je i proslavio njegovog tvorca. Didrou je Volter u pismu čestitao na uspehu iako je i sam učestvovao u projektu, a kasnije je sam Didro postao miljenik ruske carice Katarine Velike koja mu je i pomogla kada je imao finansijskih teškoća.

Deni Didro (kreator Enciklopedije) i Džimi Vejls (kreator Vikipedije)

Naravno, misija Enciklopedije nije bila izvodljiva u tom periodu. Iako je štamparska mašina bila u upotrebi odavno, cena knjige u 18. veku je i dalje bila visoka. Običan čovek ne bi mogao da kupi tomove Enciklopedije. Samo su imućniji ljudi i aristokratija imali pristup ovom delu. Naravno, tu je i činjenica da je Enciklopedija bila zabranjena od strane Katoličke crkve i licemernog kralja Luija XV koji ju je javno zabranio, iako je posedovao kopiju knjige. Ali, sa ovim delom je misija sakupljanja znanja kako bi ljudi imali korist od njega počela.

Vremenom će se publikovati nove enciklopedije koje su bile i veće od Didrove. Jedna takva je Encyclopædia Britannica koja je nastala kao odgovor na njegov rad. Njeno poslednje izdanje iz 2010. godine sadrži čak 32 toma koji zajedno imaju više od 30.000 stranica. Opašće i cena tih knjiga tako da ih je svako mogao priuštiti u 20. veku. Vremenom je misija kreatora Enciklopedije postajala moguća, ali prava revolucija u širenju znanja je došla početkom 21. veka kada je  15. januara 2001. godine krenula da radi Vikipedija. Cilj Vikipedije je isti cilj koji je imala Enciklopedija. Džimi Vejls, kokreator Vikipedije, ga je dočarao ovako: Zamislite svet u kom svaka osoba ima pristup celokupnom ljudskom znanju. To je ono na čemu mi radimo.

Ono što Vikipediju razlikuje od klasične enciklopedije je to što nju može da uređuje svako. Naravno da je to stvorilo problem – ko je odgovoran za tačnost podataka na njoj? Rešenje se nalazi u referencama, koje su moć same Vikipedije. Na svakom članku se nalaze reference i literatura odakle je nešto preuzeto i onda je na čitaocu da odredi da li je relevantno i tačno ono što čita. U početku je i bilo problema oko kvaliteta članaka, ali vremenom je Vikipedija postala relevantna kao i Enciklopedija Britanika. Čak ima i isti broj ozbiljnih grešaka kao Britanika.

Naravno da je svet u kom svaka osoba ima pristup celokupnom znanju čovečanstva daleko. Ali, ka takvoj utopiji se ide neverovatnim tempom. U ovom trenutku, Vikipedija na srpskom jeziku ima više od 600.000 članaka, a na engleskom ima više od 6,5 miliona članaka. Za 17 godina koliko postoji, Vikipedija je promenila način života. Jedan je od najposećenijih veb-sajtova i svi ga koriste kao izvor informacija o poznatim ličnostima, filmovima, istoriji, medicini… Kako vreme prolazi broj članaka će se samo povećavati.

Internet nas je sve povezao. Bez njega Didroova zamisao nikada ne bi mogla da se ispuni. Ali, imamo ga sada. Svet se umrežava sve više i na Vikipediji se na dnevnom nivo publikuju stotine članaka. Didro i drugi autori prve enciklopedije nisu mogli ni da zamisle u šta će se njihov projekat pretvoriti. Nisu mogli ni sa sanjaju u kakvom svetu mi danas živimo! Jednog dana će nam stvarno u svakom trenutku biti dostupno celokupno znanje čovečanstva. Uzmemo mobilni telefon u ruku i uđemo na Vikipediju, najveću i najmoderniju enciklopediju.

Za P.U.L.S.E Miloš Todorović

Tekstovi iz sociologije na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Istorija, Prosvetiteljstvo, Vikipedija