Jedan od najvećih režisera svih vremena, Ingmar Bergman o filmu koji je poslužio kao inspiracija za mnoga filmska ostvarenja režisera modernog doba, u uvodnom dijelu svoje knjige „Persona and Shame“ piše: I have not produced a film script in the normal sense. What I have written seems more like the melody line of a piece of […]
Бергман је, како у својим филмовима и тако у својим литерарним делима и драмама изражавао сумњу у постојање Бога, што му је донело епитет »протестантског атеисте«. Бергману није спорно да ли се може веровати у нешто свето, сем ако то није Бог и тиме не доводи у питање своју религиозност. Бергманов религиозни Вјерују се огледа […]
Делује да је Ингмар Бергман је направио филм »Седми печат« да би савладао свој страх од смрти и сврстао га је међу својих десет најбољих филмова. Наслов филма Бергман је »позајмио« из Библије, из осме главе књиге »Откровења:« »И када је Јагње отворило седми печат, настала је тишина на небу…« Бергманов митопоетски свет у овом […]
FEST – Kada je Džek Nikolson zavoleo beogradsku diskoteku, a Kopola trubu… Formula FEST-a bila je sasvim jednostavna i logična: ako toliko ljudi gleda najbolje reprizne filmove, ne može ih biti manje ukoliko im se ponude najbolje svetske premijere. FEST je rođen na šestom spratu Makedonske 29. Zadnja pošta: Kulturna rubrika “Politike” gde je Milutin […]
Lelujave društvene uloge u filmu “Trokut tuge” – Ruben Ostlund ne boji se zaorati tamo gdje ne idu ni najprogresivnije tanjurače a plodovi su definitivno slatkogorki i katarzičnog efekta. U kasnu prohladnu ljetnu večer na 28. Sarajevo film festivalu u kinu nadomak Alipašinog polja pogledala sam ovogodišnjeg laureata Cannesa, neobični i nadasve probitačni film Trokut […]
Као што је драмски писац, Бен Џонсон, Шекспиров савременик и колега, још у шеснаестом веку указао на Шекспирову бесмртност написавши да Шекспир не припада само једном добу већ је писац за сва времена: »Shakespeare was not of an age, but for alltime«, тако је и Аки Каурисмаки, на свој специфичан поетски начин, изразио Бергманову безвременост […]
Do trenutka kada je umro 1993, Federiko Felini je osvojio četiri Oskara za najbolji strani film i po tome se izjednačio sa zemljakom Vitorijom de Sikom – nijedan drugi italijanski režiser nema više pobeda od njih dvojice. Ali 25 godina od njegove smrti, duga senka njegove zaostavštine zahvata mnogo više tragova nego što su to […]
Andrej Tarkovski je te melanholične sarajevske jeseni 1985., kada sam prvi put gledao njegove filmove, već bio zaveden kao izbeglica u italijanskom izbegličkom kampu Latina pod brojem 13225/379. Mogla je biti rana jesen, ona sarajevska, koja okleva da se razvede od leta, a u sebi već nosi dah zime sa okolnih planina. […]