Tipična američka priča o uspehu ima početak u šupi, štali ili garaži. Priča o Vilijamu Harliju i njegovom prijatelju Arturu Dejvidsonu započela je 1903. godine u jednoj šupi u Milvokiju. Tog su leta Vilijam, 23 godine star, i Artur, 22, montirali jednocilindrički benzijski motor na ram starog bicikla. Bio je to prototip. Rođena je još jedna američka legenda čiji su je roditelji krstili imenom Harli-Dejvidson.

Od tog rahitičnog deteta izrasla je prava zver hromiranih mišića. Snažna, bučna, arogantna i ponekad bezobrazna. Ponosni vlasnici najfamoznijeg motocikla na zemljinoj kugli iz milosti ga zovu Prasac. Iliti Vepar.

Pre sto godina američki putevi su bili u žalosnom stanju i motocikl, osim konja, je bio najodgovarajući način prevoza užurbanog putnika. Mnogo godina kasnije usamljeni jahač sledi ka zalasku sunca na bučnoj zveri koja pase benzin. Konj ima 1200 kubika i presijava se na suncu. To je srž ove američke priče. Ostalo su detalji.

Mnogo je pričano i pisano o Harli-Dejvidsonu ali su mu četiri filma donela magičnu slavu. U prvom Marlon Brando nosi kožnu jaknu, motocikl poskakuje a film počinje da menja ponašanje američke mladeži. Sasvim je druga priča da Brando nije sedeo na Harli-Dejvidsonu već na britanskom Trijumfu, ali za to ovde u Americi niko ne brine. Što se američkog javnog mnenja tiče, Marlon je jahao Harlija. Zatim, Li Marvin obuzdava pravog Dejvidsona. Arnold Švarceneger leti Harlijem u filmu Terminator 2. U filmu iz 1969. godine, Goli uz sedlu, Piter Fonda i Denis Huper, nakon što su počeli da trguju s drogama, u jednom trenutku shvate da su sve uprskali. Nije trebalo da se radi o novcu već o slobodi.

Govoreći o drogama i slobodi, nameće se priča o motociklističkim bandama. Tri su bile najpoznatije: Anđeli pakla, Prognanici i Banditi. Motociklističke bande postoje i danas ali nemaju onu famu od ranije kad su njihovi slogani ježili kožu. Anđeli pakla: „Trojica će da čuvaju tajnu ako su dvojica mrtvi“. Prognanici: „Bog prašta, Prognanici nikad“. Banditi: „Mi smo ljudi na koje su nas upozoravale naše majke“.

Većina današnjih vlasnika Harlija su gojazni muškarci stariji od 40 ili 50 godina. Još ih ima dosta s dugim i sedim bradama i mnogobrojnim tetovažama ali profil usamljenog jahača se menja. Danas svakim danom sve više ovaj motocikl voze doktori, arhitekte, advokati, glumci, pevači, direktori kompanija, političari … Dakle, oni koji mogu da odvoje preko 20 hiljada dolara za većeg Prasca. Nakon Drugog svetskog rata kupci ovog motocikla bili su vojnici koji su se vraćali sa fronta. Radnička klasa. Opasnost za kompaniju Harli-Dejvidson možda leži u činjenici da radnička klasa nije u stanju da plati za toliki hrom.

Mlađi svet, klinci ne vole Harlija. Niti ga vole niti mogu da ga priušte. Prezadovoljni su kad lome ruke i noge na nervoznim i brzim Kavasakijima i Jamahama.

Među najčuvenije jahače Harlija spadaju komičar Džej Leno, političar Džon Keri, glumice Brižit Bardo i Elizabet Tejlor … Prasca su takođe vozili Elvis Prisli i Klark Gejbl.

Ni jedna američka priča ne može da bude kompletna ako nema nešto od lošeg ukusa u sebi. Jedan od najuspešnijih modela ovog motocikla nosi ime Debeli dečko. Ovo ime je kovanica od dva imena: Debeli čovek i Mali dečko. Imena dve atomske bombe koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki.

Autor ovih redova nije vlasnik Harli-Dejvidsona ali često nosi jednu jaknu bez rukava s velikim znakom HD motocikla na leđima. Kad ga pitaju gde je parkirao svog Vepra, kaže – dole niz ulicu. Zatim se povuče u ćošak i tuguje.

Za P.U.L.S.E /Milan Balinda – tekst i fotografije