Narodni heroj Džim Morison

Narodni heroj Džim Morison

Hodočasnik u Parizu Džejms Daglas Morison, pjevač, pjesnik i vođa grupe Dors, samodestruktivni duh, senzualist i kult(ur)na figura par excellance, umro je (navodno, u neodvojivom dijelu mitologizacije) 3. jula 1971, u pariškoj hotelskoj sobi. I evo mu, za nevjerovati, “dajemo” skoro pedeset godina već . Morison je, ako išta, bio sav sačinjen od suprotnosti, proklet […]

Jim Morrison’s blues

Jim Morrison’s blues

Story about Jim’s lovely blues Što više postajemo civilizovani na površini, to više suprotne snage najavljuju svoje prisustvo. Mi se obraćamo istim ljudskim potrebama kao klasična tragedija ili rani južnjački bluz. Možete to shvatiti kao seansu u okolini koja je postala neprijatna za život, hladna, ograničavajuća. Ljudi osećaju da umiru u ružnom krajoliku. Ljudi se […]

Džim Morison ili svako traži srodnu dušu da ga spase

Džim Morison ili svako traži srodnu dušu da ga spase

Psihoanalitičar Aleksandar Kontić pokušao je da na primeru jedne poznate i talentovane ličnosti odgonetne vezu između kreativnih potencijala u čoveku i onoga što vodi ka njegovoj destrukciji. Rano detinjstvo je kolevka čoveka u kojem se formira temelj karaktera i bez kojeg nema dobre psihoanalize, a u detinjstvu legendarnog frontmena „Dorsa“ Džima Morisona desilo se nešto […]

Pariske crtice : Neki mrtvi i dalje žive

Pariske crtice : Neki mrtvi i dalje žive

Video sam Džima Morisona, razgovarao sa Oskarom Vajldom i divio se Isadori Dankan. Naime, posetio sam čuveno parisko groblje Per Lašez (Cimetière du Père-Lachaise), koje je, kako bi to pesnici rekli, „poslednje utočište” mnogim znamenitim Francuzima, ali i nekim markantnim strancima. Poznata je destinacija mnogih turista i znatiželjnika (godišnje posete se izražavaju u nekoliko stotina tisuća […]

Париски дневник Џима Морисона

Париски дневник Џима Морисона

Џим Морисон, песник, филмофил, визионар, љубитељ поезије Вилијама Блејка, краљ гуштера и Дионисов следбеник, модерни је пример који показује како древни митски постулати понављају своје обрасце и како сатирска необузданост и ирационални заноси могу за учесника у дионисијским светковинама бити и катарзични и страдалачки. Самостварање и самоуништење поновили су своју међусобну условљеност на примеру америчког […]