Историографски поглед на пример из руске књижевности „Сувишни човек” је књижевни лик који се у руској писаној речи појавио двадесетих година деветнаестог века. Кроз дела најзначајнијих руских уметника – најпре писаца, а потом и других – био је изграђиван и разграђиван током наредна два столећа. „Дијагнозу сувишности” добио је од књижевне критике, па […]
Poslednji Peljevinov roman Iphuck 10 sasvim slučajno je dospeo do mene i bio sam prilično iznenađen, jer nisam ni znao da je roman objavljen. Pročitao sam ga relativno brzo, imajući u vidu kakvo je štivo u pitanju. Pre samog upuštanja u čitanje, pažnju su mi privukla dva mala detalja. Ne znam da li je to […]
Résigne-toi, mon cœur, dors ton sommeil de brute.* Ch. Baudelaire (* Predaj se srce moje; spavaj tupim snom zveri. – peti stih Bodlerove pesme „Čežnja za ništavilom“ („Le gout du néant“), iz Cvetova zla; prevod: Leon Kojen.) I Čehov je umro, i sada možemo govoriti o njemu otvorenije.Zbog toga što govoriti o stvaraocu znači […]
„Taj svet mučno živi, a umire lepo“ Zašto volimo Tolstoja? Postoji stotinu odgovora na ovo jednostavno pitanje, među kojima verovatno i ono najprostije da Tolstoj lepo i zanimljivo pripoveda – na onaj drevni način kako su pripovedali priče naši pradedovi, a poznato je da je čovečanstvo odrastalo tako što je verovatno od samog postanka, to […]
O obalu življenja – razbi se ljubavna lađa…To su poslednje zapisane reči Vladimira Majakovskog, pesnika revolucije, ali i pesnika ljubavi, čija srce nije moglo da se pomiri sa učmalošću svakodnevnice koja je lagano ubijala ono što je najviše voleo… Snažne i dramatične ljubavi često imaju veliku cenu, a legendarni, i večno neshvaćeni Rus za istu […]
Poetika i kompozicija romana Zli dusi Roman je u 19. i 20. stoleću toliko dominantna književna vrsta da se ostali žanrovi literature, poput nežnih izdanaka, teško razvijaju u njegovoj ogromnoj senci. Ali znamo da nije uvek bilo tako. U antičkoj Grčkoj i Rimu, u vreme kada se rađala književnost Zapada, roman se smatrao, i pored […]
Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom – Vladimir Nabokov Ponavljanje reči i fraza, rečitost uličnih govorancija I tako, do petog poglavlja imamo sledeću situaciju. Čovek-miš ispunjava svoj život lažnim osećanjima jer mu nedostaju prava. Osim toga, on nema osnovu, nema polaznu tačku sa koje bi prihvatio život. On traži bilo kakvu definiciju sebe samog, neku etiketu […]
Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom – Vladimir Nabokov Ipak, nadugačko ću govoriti o jednom broju zaista velikih umetnika – i samo sa tih visina treba donositi sud o Dostojevskom. Suviše sam malo akademski profesor da bih predavao ono što ne volim. Ne mogu da dočekam da raskrinkam Dostojevskog. Svejedno, jasno mi je da će […]