Kako je nastao Sovjetski Savez U ideološkoj pripremi napada na Ukrajinu Putin je krivicu za postojanje Ukrajine u današnjim granicama pripisao Lenjinu, Staljinu i Hruščovu, otvarajući tako ne samo Pandorinu kutiju državnih granica nego i novu debatu o nastanku Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) u decembru 1922. (Putin je trojicu sovjetskih lidera optužio sledećim argumentima: […]
Унутрашње крварење комунизма (О филму „Драги другови“ редитеља Андреја Кончаловског. Гл. улоге: Јулија Висоцкаја, Владимир Комаров, Андреј Гусев, Јулија Бурова, Сергеј Ерлиш) Треће ремек дело Андреја Кончаловског у последњих десетак година његовог стваралаштва (поред „Раја“ и „Греха“) је френетична анализа штрајка радника у фабрици у Новочеркаск, где они крећу против власти која им […]
Совјетски пропагандни, револуционарни и ратни плакати Основне иконографске карактеристике совјетских пропагандних, револуционарних и ратних плаката у контексту њиховог културно-историјског значаја као архивске грађе Без тенденције да се задире у комплексност проблематике званичне политичке и идеолошке пропаганде Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР), у овом кратком чланку биће указано само на поједине особености пласирања државне пропаганде посредством […]
Čovek koji je zakoračio u kosmos – Noć pre poletanja u kosmos 18. marta 1965. Aleksej Leonov imao je tu čast da u malom ugodnom domu za kosmonaute na kosmodromu Bajkonur prespava u krevetu u kome je spavao prvi kosmonaut Jurij Gagarin, koji ga je ujutru i probudio: “Ustanite, građanine, čekaju vas velika dela…” Misija, […]
Svaka je vlast nasilje nad ljudima – Roman “Majstor i Margarita”nije objavljen za autorova života, prvi put je izdan tek 1966. godine, 26 godina nakon smrti Bulgakova, i to u skraćenoj časopisnoj verziji. Roman je stekao popularnost među sovjetskom inteligencijom i sve do službenog objavljivanja širio se u ručno pretiskanim primjercima. Supruga pisca, Jelena Sergejevna, […]
Oktobarska revolucija – Iz iskre će buknuti požar. Lenjin će 1905. godinu nazvati „generalnom probom“ ruske revolucije. Bez toga, događaji iz 1917. ne bi bili razumljivi. Zašto je sve počelo u Rusiji? Pisac Ilja Erenburg je odgovorio: „Možda zato što smo imali najviše srca a najmanje hleba“. A Lenjin: „Upravo zato što je bila na […]
Boljševizam i smrt populističkog sna: U ime naroda ili sa narodom? – Uoči oktobra 1917, Lenjin je procenio da je prvi pokušaj rušenja carističke vlasti decembra 1825. u Sankt Peterburgu propao zato što su pobunjenici bili “previše udaljeni od naroda”. Ako je i gledao blagonaklono na one koji su prvi bacili rukavicu u lice carizma, […]
1969 – Poslednji dani čovečanstva – Šezdesete su počele izgradnjom berlinskog zida, a završile se šetnjom čoveka po Mesecu. Upravo je fatalna 1969. odredila međe sveta u kojem danas živimo. Postavila je neke suštinske paradigme ponašanja, oduzela nadu i tako nas uvela u cinične, kokainske sedamdesete u kojima je čitavi svet ušao u rđu i […]