Dok u sabah čekaš šejtana

Dok u sabah čekaš šejtana

To da se pisac potvrđuje kao pisac drugom knjigom, režiser kao režiser drugim filmom, a bend kao bend drugim albumom, to je valjda jedan od dva ili tri najfrekventnija i najstereotipnija kritičarska klišea. A opet, najizdržljiviji klišei su i postali klišei zato što su toliko često tačni. Naročito se to dobro vidi post festum, kad […]

Veliki palac svetog kosmosa

Veliki palac svetog kosmosa

Za falus, kao simbol, vezuju se mnoga različita značenja i emocije. Neke od njih su čak prilično udaljene od svake seksualne konotacije, dok su druge međusobno potpuno kontradiktorne. Jedno je izvesno, falus je važio i važi za univerzalan simbol u umetnosti i kulturi i nije mu odolela nijedna ljudska zajednica od praistorije do danas. Drugim […]

Čet Bejker – Truba i ožiljci

Čet Bejker – Truba i ožiljci

U Americi vole pobednike i pokajnike, a Čet Bejker to nije bio. Zato je od Evrope, u kojoj umeju s naklonošću da gledaju na dekadente i “nedovršene” ljude, Čet Bejker načinio vlastitu teritoriju. Razvijao je i usavršavao svoj zvuk i ton do samog kraja na amsterdamskoj kaldrmi pre  32 godina, ton na koji je njegova […]

Sećaš li se Borhesa?

Sećaš li se Borhesa?

Ima iskaza i rečenica što su neobično glupi, ali kroz koje se naslućuje neka istina, ne nužno ona na koju su ciljali oni koji su glupi iskaz načinili. Jurica Pavičić, hrvatski pisac i novinar, napisao je jedanput da u prevodima Markes bolje funkcioniše na srpskom, a Borhes na hrvatskom. “Feral Tribune” je to onomad proglasio […]

Rejmond Čendler – Crno je moja omiljena boja

Rejmond Čendler – Crno je moja omiljena boja

Ostati čovjek i kad si na dnu; Dug je oproštaj u velikom snu. Crne su bile te knjige, s tvrdim koricama i nešto većeg formata. Na hrbatu je uz prezime autora i naslov knjige pisalo i ime edicije: KRIMBIS. Unutra, valjda uz impresum, stajalo je puno ime edicije: Kriminalistički biseri svijeta, ali se u sjećanje […]

Kad Emil kaže da se boji

Kad Emil kaže da se boji

U posthumno objavljenoj priči Jurij Golec, Danilo Kiš je u skoro kepotovskom nefikcijskom maniru ispripovjedao krizu u životu svog prijatelja Piotra Raviča, krizukoja se desila nakon smrti žene njegovog života, krizu koja je završila njegovim samoubistvom. Pred kraj priče Kiš opisuje i sahranu koja se dešava u jedan utorak po podne i, između ostalog, kaže: “Konačno nas je bilo tridesetak: Emil […]