Ženstvenost i Art film
– You like all of me? My mouth? My eyes? My nose? And my ears?
– Yes, all of you.
– Then you love me… totally?
– Yes. Totally… tenderly… tragically.
Pitanja, pitanja, pitanja… Tako širok spektar predivnih karakternih neusklađenosti i usklađenosti, zaključanih u emotivnim previranjima i savršenstvima prikaza… Savršenstva kao što je i ovaj prikaz u Godarovom filmu “Contempt” gde pored pojave jarke crvene boje (pečat Godarovog filma) imamo i savršenu Brižit Bardo. A šta je sa Felinijem? Da li se sećamo ledene Anite Ekberg ispod vodopada?
Da li se sećamo grofice iz Beri Lindona? Njene savršene lepote i sanjivog lutajućeg pogleda?
Da li smo pomislili da gledamo u savršenu fotografiju kada se pojavila ova mirna scena snimljena Kjubrikovom kamerom? Šta je sa snovima i patnjama prelepe Ketrin Denev? Da li je Polanski dotakao odbojnost tamo gde Bergman nije smeo da ide sa njegovom Personom?
Šta je sa zatvorenošću i nežnim suzama Nastasje Kinski? Da li postoje danas filmovi koji dotiču takvu kompleksnu prirodu nežnog bića, njegovog emotivnog zatvora i neminovnog bežanja od stvarnosti? Moramo li kopati po ispraznostima današnje filmske tematike da bi došli do iskrenih prikaza nečega tako bitnog? Da li neke stvari pre možemo razumeti instinktivno, da li patnja ima svoje nijanse lepote i da li su one same simbol promene?
Od osmeha ka prelepim crtama tužnog lica, od usamljenosti do strasti koja izbija ako je previše ignosrišemo. Kao Monika Viti i njena crvena životna snaga u suprotnosti sa sivilom industrijske zone Antonionijevog filma.
Ili druga nijansa crvene boje, Džulijen Mur zarobljena i izgubljena u ispraznim bogatstvima današnjice, u filmu koji je okarakterisan kao “samo za najhrabrije,” mističan ulaz u dušu kojoj nije mesto među bezizražajnim stremljenjima svakodnevnice.
A da li je nekome poznata atmosfera pustinje Roberta Altmana i lucidnost mistike, slikarstvo na dnu bazena? Tri ženske uloge, jedna povučena, jedna koja želi svakome da se svidi i jedna koja ne brine za spoljni svet?
A divlje i izmučeno, sirovo srce mladosti? Da li je iko prikazao takvu emotivnu otuđenost i privrženost snazi divlje prirode kao nekad Breson?
A Botičelijev anđeo i neprolazna opčinjenost i lepota australijskog filma?
Graciozni ples i dominanti stav odvažnog Bertolučijevog Konformiste?
Galantnost i prestiž, praznina, izgubljenost i Delfin Sejrig u crno belom remek delu kinematografije iz ’61?
Ili jedno drugo remek delo – vrelina peska, zatvor i uslovljavanje, preživljavanje i predavanje strastima… Žena u dinama, film sa neverovatnom snagom erotike i zavisnosti, savršen prikaz kulture jednog vremena.
Na kraju prkos, mladalačka snaga i lepota muze dovedena do iscpljenosti, verovatno poslednje delo modernije kinematografije koje veže umetnost i ženstvenost u četvorosatno slatko mučenje: Emanuel Beart kao “Prelepa buntovnica”
Da li se danas prave ovakvi filmovi? Da li se danas posvećujemo prikazu kompleksnosti emocija, da li im dajemo prostora da se menjaju? Da li slavimo tu promenu? Da li imamo strpljenja da sagledamo svu ovu lepotu i taj ludi sklop strasti? Šta je njihov značaj? Zašto su najveća imena u svetu filma nekada toliko detaljisala da bi nam predočili čitave svetove ovih zanosa i otuđenja? Da li zaboravljamo šta je to lepota zato što ne znamo šta je to strpljenje?
Danas kada nam je sve dostupno, kada je čitav svet povezan – dozvoljavamo li sebi malo duševne hrane, pronalazimo li vremena i strpljenja da razumemo fotografiju filma i emociju koju ona prenosi u svoj svojoj atmosferi?
Ukratko, posvećujemo li im pažnju koju oni zasigurno zaslužuju?
Pitanja, pitanja, pitanja…
Znamo li da volimo kao nekad?
Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E
Ženstvenost i Art film napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →