На данашњи дан 1911. године у малом граду Колумбусу, у америчкој држави Мисисипи, рођен је Тенеси Вилијамс (право име Томас Ланијер Вилијамс), један од највећих драмских писаца 20. века.
![](https://pulse.rs/wp-content/uploads/2024/03/433865630_460967542927050_7729830326219606717_n.jpg)
Име „Тенеси“ добио је због јаког јужњачког акцента од колега на колеџу, а и због тога што је његов отац био пореклом из Тенесија. Добитник је две Пулицерове нагрaде (1948. за „Трамвај звани жеља“ и 1955. за „Мачку на усијаном лименом крову“), написао је 38 драма, два романа и неколико збирки прича и песама…
![](https://pulse.rs/wp-content/uploads/2024/03/434070132_460967692927035_3488851598075646267_n.jpg)
Суочен са тешком болешћу у детињству већ са четрнаест година открио је писање као бег из света реалности, а велика библиотека његовог деде била је место где је најрадије проводио време. О писању је рекао да је оно његово уточиште, његова пећина, место на које се повлачи. Пореклом са америчког Југа у својим драмама овековечио је своје земљаке и довео их на позоришне сцене широм света. Имао је конфликтне односе са оцем, који је радије желео да му син ради у фабрици обуће, него да студира, али је и поред тога 1938. успео да дипломира енглески језик на универзитету у Ајови и наредне године први пут се потписује као „Тенеси“ испод кратке приче „Поље плаве деце“. Те године добија и награду Рокфелерове фондације. У својим снажним психолошким драмама обрушио се на лажни морал, грађански конформизам и малограђански модел породице. Његове драме, успешно се изводе на позорницама широм света и данас.
![](https://pulse.rs/wp-content/uploads/2024/03/434073157_460967706260367_7993571128783711727_n.jpg)
![](https://pulse.rs/wp-content/uploads/2024/03/431540863_460967872927017_3758837304234739768_n.jpg)
Широј публици највише је познат по успешним холивудским екранизацијама његових дела, као што су „Трамвај звани жеља“ у режији Елије Казана, „Мачка на усијаном лименом крову“ у режији Ричарда Брукса или „Ноћ игуане“ у режији Џона Хјустона. Иако га је критика дуго оспоравала био је признат за живота, али је дочекавши славу и признање спознао да је „чистота срца једина ствар у којој вреди имати успеха.“
![](https://pulse.rs/wp-content/uploads/2024/03/431540462_460967919593679_5166155741435578853_n.jpg)
“Људи треба да упамте да ће, пошто се окончају, све оно што се у њима десило доспети у чудесно стање мира, исто онакво каквом се несвесно диве у драми. Јурњава је привремена. Велики и једини могући значај човека лежи у његовој снази да изабере одређене моралне вредности по којима ће живети тако чврсто као да је он такође, као и лик у драми, изузет из изопачене јурњаве времена. Грабљење вечности из безнадежно пролазног велики је магични трик човековог постојања.” (Тенеси Вилијамс)
![](https://pulse.rs/wp-content/uploads/2024/03/433993599_460967922927012_4495105968810503866_n.jpg)
„’Склоност ка паду’ ликова код Тенеси Вилијамса има своје упориште у његовом презиру према великом моралном паду једне цивилизације одређене и стигматизоване вредностима грађанске класе тј. малограђанским патријархалним обрасцима оличеним у његовој Америци, Југу са ког долази и средине од које није никада побегао (или јој се стално у својим делима враћао), упркос слави и успеху који је доживео. Тенеси Вилијамс своје ликове зато, да не би били део ‘великог пада’, радије препушта декаденцији, аутодеструкцији и малим личним падовима – изолацији у замишљеним световима које креирају, заблудама и страховима од спољашњег света. Па ипак, Тенеси Вилијамс своје јунаке без обзира на све слабости, никад не препушта самосажаљењу. Сви његови ликови имају изузетно истанчан осећај достојанства и бране га, макар у тој одбрани по правилу бивали у очима, може се рећи и саме публике, губитници.“ (Наташа Миловић)
.
Извор: Библиотека Матице српске