Менаџер Шарло Акробате Келе је свирао бубањ а Душан Којић бас и направили су бенд. Само бас и бубањ, то је било 1982. Која је рекао дисциплина, Келе је рекао кичме. Тако је почела историја модерног звука.

“Која је био врхунац нечега уз што смо одрастали и што нас је сасвим обузело и формирало нам естетске и политичке назоре”,

написао је једном приликом писац Миљенко Јерговић присећајући се свог одрастања уз музику „Дисциплине кичме.“ Како време буде пролазило, све више ће се осећати важност и величина групе која је била уникатна на овим просторима.

Али некад није било тако, поготово у почетку, у периоду прва два албума. Група је због несвакидашње поставе и музике коју је свирала одмах привукла пажњу јавности, али не и издавача тако да је био велики проблем наћи музичку кућу.

„Који су ово идиоти?“, питали су нас родитељи док смо као деца одушевљено гледали у Хиту месеца спотове за песме „Немој да бацаш бетонске табле“ и „Ја имам шарене очи“. Они су се разликовали од свега што је половином осамдесетих било у понуди на југословенској рокенрол сцени и као такви су изазивали различите реакције, од дивљења до гађења.

“Менаџер Шарло Акробате Келе желео је и почео да свира бубањ и онда смо он и ја направили бенд. Само бас и бубањ, то је било ’82. Ја сам рекао дисциплина, он је рекао кичме, Ето тако је то настало”, присетио се својевремено фронтмен Душан Којић Која почетака.

Били су посебни и аутентични толико да се то осећало у сваком тону, на сваком омоту албума, у свакој Којиној изјави, на сваком њиховом концерту…

Музички критичар Драган Амброзић каже за Nova.rs да је Дисциплина кичме кључни бенд за разумевање потенцијала ког је југословенска рок музика имала – на глобалном нивоу.

– Кад данас пустите било ком просвећеном слушаоцу из иностранства њихове албуме из периода 1983 – 1991, он може само да констатује да се ради о визионарском бенду, за који никад није чуо.

Амброзић додаје да је проблем што у то време ни код нас такође многи “нису чули” ту музику.

– Упркос општем игнорисању током осамдесетих којем је био изложен, Душан Којић Која је оставио немерљив траг на нашој сцени, као светао пример како се упркос свему може и мора бити свој. Његова тотално оригинална фузија панка, блуза и џеза, прожета изазивачким уличним ставом и порукама са тежином народних мудрости, постала је део овдашње рокенрол митологије, те још увек игра улогу светлог примера за младе људе који се баве електричним гитарама, али и реп римама. Дисциплина кичме једна је од најважнијих рок група свих времена са ових простора, јер њена морална надмоћ просто надраста ову средину и осветљава је светском светлошћу – закључује Амброзић.

Почетни део каријере Дисциплине кичме, пре рата,  обележили су студијски албуми “Свиђа ми се да ти не буде пријатно” (1983), “Сви за мном” (1986), “Зелени зуб на Планети Досаде” (1989), “Нова изненађења за нова поколења” (1991) и живи албум „Најлепши хитови“ (1987). Дисциплина кичме је увек била прави београдски, али и југословенски бенд. Били су добродошли у Загребу, Љубљани, Скопљу… Свуда.

Ђорђе Матић, песник и есејиста из Загреба, Дисциплину кичме је гледао на њиховом последњем концерту те поставе и земље, на стадиону у Пули у августу 1991, на великом фестивалу. Рат је малтене већ почео.

– Лет 3 су завршили свој наступ и по обичају распарали јастук с перјем, пуна бина перја. Излази Дисциплина, Која размиче перје ногом, с њим је из Београда само покојни Зеркман, трубач. Бубањ свира Гулић из Хаустора, а сакс Кузма из Филма. Пароле у Хрватској су већ мјесецима „југокомунистичка армија“, а Која у једном трену свира тему „Хеј Словени“, у мутној пулској ноћи, пуној непријатног вјетра као пред олују. Пола публике аплаудира, пола звижди химни. Неки идиот иза мене виче: „југославенско го..о“. То нећу заборавити. Концерт је био страшан иначе, из пуне снаге – присећа се Матић.

Када је избио грађански рат у Југославији, Која се преселио у Лондон и назив групе је транскрибовао у Дисциплин А Kitschme и покушао да се пробије на британској музичкој сцени. Окупио је тада трио (бубањ, бас и глас) са којим је снимио три албума „I Think I Sее Myself Оn CCTV“ (1996), „Heavy Bass Blues“ (1998) и „Rеfrеsh Your Sеnsеs, NOW!“ (2001). Касније, по повратку у Београд популарни Зелени зуб је неколико пута мењао поставе Дисциплине кичме, и снимио још три студијска албума „Када кажеш музика, на шта тачно мислиш, реци ми?“ (2007), „Уф“ (2011) и „Опет“ (2015).

  Disciplina kičme, Dušan Kojić, Muzika, Nova S