Početak filma “2001: Odiseja u svemiru” prikazuje sunce koje izlazi iznad Meseca i Zemlje dok se čuje uvod u muzički poemu Riharda Štrausa “Also Sprach Zarathustra” (Tako je govorio Zaratustra). Ova muzika predstavlja mudrog čoveka, Zaratustru, dok silazi s planine da propoveda svoju veru ljudima. U ovom slučaju, Stenli Kjubrik je taj koji dolazi da nam propoveda svoju veru.

Knjiga Fridriha Ničea “Also Sprach Zarathustra”, na osnovu koje je nastala Štrausova poema, predstavlja ideju da će čovečanstvo jednog dana biti nadmašeno od strane natčoveka ili superčoveka. Ova tema može se naći i u Kubrikovim filmovima: “Dr Strangelove” (1963), “Paklena narandža” (1971) i posebno “2001: Odiseja u svemiru” (1968), o kojem je reč u ovom tekstu.

Ničeova ideja izgleda da ima svoj koren u Darvinovoj teoriji prirodnog odabira. Niče je video život kao “borbu za egzistenciju u kojoj preživljavaju najprilagođeniji, snaga je jedina vrlina, a slabost jedina mana.” Prema Ničeu, evolucija čoveka prolazi kroz tri faze: primitivni čovek (majmun), savremeni čovek i konačno, natčovek. O tome je Niče napisao:

“Šta je majmun čoveku? Predmet sprdnje ili bolna neprijatnost. A čovek će biti natčoveku: predmet sprdnje ili bolne neprijatnosti.”

Čovek je samo most između majmuna i natčoveka, ali da bi se natčovek pojavio, čovek mora koristiti svoju volju da to napravi, “volju za prokreacijom ili težnju ka cilju, ka nečemu višem i daljem.”

Ničeova ideja se elaborira u njegovom verovanju da je duh čoveka rođen od dva boga: Dionisa i Apolona. Dionis je bio “bog vina i veselja, uzdizanja života, radosti u akciji, ekstatične emocije i inspiracije, instinkta i avanture i neustrašivog patnje, bog pesme, muzike, plesa i drame.” Suprotan Dionisu je Apolon, “bog mira i odmora, estetske emocije i intelektualnog zanosa, logičkog reda i filozofskog spokoja, bog slikarstva, vajarstva i epske poezije.”

Na osnovu ove ideje, primitivni čovek je dionizijskog duha, vođen instinktom i živeći u trenutku, ali mu nedostaju intelektualne sposobnosti. Međutim, savremeni čovek je apolonijskog duha, miran i staložen, osvojen demokratijom, socijalizmom i religijama poput hrišćanstva i budizma. Svi tragovi instinkta kod čoveka su ugašeni – ostavljajući čoveka kao patetično biće u Ničeovim očima. Natčovek će biti povratak ka dionizijskom stanju. “Povratak prirodi, mada zapravo nije povratak, već uzdizanje -u uzvišenu, slobodnu, čak i strašnu prirodu i prirodnost.” Natčovek će povratiti izgubljeni čovekov instinkt.

U filmovima Kubrika, ideja primitivnog čoveka može se naći u filmovima “2001: Odiseja u svemiru” i “Paklena pomorandža”. Prikaz primitivnog čoveka u filmu “2001” je u segmentu “Zora čovečanstva” koji otvara film. Ovaj segment prikazuje primitivnog čoveka koji stiče instinkt za ubijanje, što je simbolizovano pojavom monolita. U romanu “2001”, glavni majmun-čovek nakon sticanja ovog instinkta i ubijanja drugog majmuna-čoveka opisan je kao gospodar sveta i razmišlja “nije baš bio siguran šta bi sledeće uradio. Ali, smisliće nešto.” Ovo je jasan prikaz primitivnog čoveka kao bića akcije i trenutka, dionizijskog duha.

U sličnom izrazu iz romana “Paklena pomorandža”, glavni lik, Aleks, kaže “Šta će onda biti, ha?”, čime pokazuje da je i on biće akcije, čovek povezan sa duhom primitivnog čoveka. Kako Kubrik kaže, Aleks je “prirodan čovek u stanju u koje je rođen, neograničen, nereprimiran.” Dalji dokaz za ovo je u filmu, kada Aleks kaže “Razmišljanje je za tupave. Pametni koriste, kao, inspiraciju…” Inspiracija je dionizijska osobina, dok je kontemplativno razmišljanje apolonijska osobina. Aleksova ljubav prema muzici (“slavna Deveta Luviga van Betovena”) takođe je primer dionizijske osobine.

Prelazak od primitivnog ka savremenom čoveku bio je postepen proces. “2001” prikazuje to u sceni u kojoj Posmatrač Meseca baca kost u vazduh. Ovaj događaj odgovara poglavlju nazvanom “Uspon čoveka”, gde se kratko opisuju evolutivne i intelektualne promene čoveka koje su dovele do njegove sadašnje apolonijske prirode.

U “2001”, savremeni čovek je prikazan kao naučan, intelektualan i rezervisan. Bledo je i patetično biće, lišeno vitalnosti njegovih primitivnih predaka. Predsednik SAD-a u filmu “Dr. Strangelove” takođe je dobar prikaz savremenog čoveka. Intelektualan i neefikasan, “praznoglavi intelektualac”, više brine o protokolu nego o akciji. Ovaj čovek nije poput Posmatrača Meseca, gospodara sveta, uprkos tome što je predsednik Sjedinjenih Država.

Osnovni sukob između dionizijskog i apolonijskog duha može se videti u filmu “Paklena pomorandža”, kada Aleks prolazi kroz Ludoviko tretman, koji se sprovodi kako bi umanjio njegov dionizijski duh i učinio ga više apolonijskim. Pravi efekat je da on oboli od bolesti nalik smrti svaki put kada njegov prirodni dionizijski karakter dođe do izražaja. “Izlečen” je od tog tretmana na kraju filma – ali nije postao natčovek.

U putovanju od primitivnog čoveka do natčoveka, monolit na Mesecu u filmu “2001: Odiseja u svemiru” predstavlja ključni trenutak. U sceni sa mesečevim monolitom, sunce je prikazano direktno iznad kada monolit emituje glasan zvuk (možda kao signal dolaska ovog trenutka). Ovaj trenutak opisan je od strane Ničea kao “podne kada čovek stoji na sredini puta između zveri i nadčoveka…put ka novom jutru”, prvo jutro natčoveka.

Natčovek je dostignut na kraju filma “2001”. U poslednjim scenama, astronaut Dejvid Boumen leži na samrtničkoj postelji. On stvara natčoveka pre umiranja. ‘Volim onoga ko stvara nešto van sebe i onda propada’, reče Zarathustra.” Ova ideja je takođe jasno izražena u delu Ričarda Štrausa, poemi pod nazivom “Smrt i preobražaj”. Pišući o ovom delu, Štraus je rekao da je “da predstavi smrt osobe koja je težila najvišim umetničkim ciljevima…Plod njegovog puta kroz život se javlja njemu, ideja, Ideal.” Ako se ukloni reč “umetnički” i interpretira “osoba” kao ljudski rod, tada ovo tačno opisuje Ničeovu ideju, da ljudski rod teži Idealu, nazvanom natčovek, koji će biti stvoren od strane čoveka pre nego što propadne.

U filmu “2001”, natčovek je prikazan kao dete (nazvano Zvezdano dete u romanu). Ovo takođe dolazi od Ničea, u njegovim metaforama za tri preobražaja ljudskog duha. U poslednjem preobražaju, kada čovek postaje natčovek, Niče kaže da će duh biti poput deteta, jer “dete je nevinost i zaborav, novi početak.” Dete takođe pripada dionizijskom duhu, pre nego što mu društvo to ispravi. U filmu “2001”, Zvezdano dete je takođe ponovno rođeni Dejvid Boumen (tj. ponovno rođeno čovečanstvo) i vraća se na Zemlju u poslednjoj sceni. Ovaj događaj po Ničeovim rečima opisan je kao “duh sada želi svoju volju, i onaj koji je bio izgubljen svetu sada osvaja svoj sopstveni svet.” Dejvid Boumen, izgubljen svetu tokom svog svemirskog putovanja, vratio se da njime vlada.

Ali kako bi natčovek bio konkretno? Niče je rekao da bi se radilo o povratku dionizijskom duhu, što se potvrdilo u romanu “2001”, jer se u poslednjem odeljku Zvezdano dete (natčovek) naziva gospodarom sveta i ima istu misao koju je imao Mesečev posmatrač (“nije bio sasvim siguran šta bi sledeće uradio. Ali on bi smislio nešto.”), povezujući ih. Međutim, natčovek bi bio više nego što je primitivni čovek bio, posedujući intelekt koji je primitivni čovek nedostajao. Niče je rekao da bi natčoveku bio potreban novi moral, jer bi bio “izvan dobra i zla.” On bi bio spoj energije, intelekta i ponosa, čovek “izmešanosti kao i hrabrosti i snage, naučnik i general u jednom”. Drugim rečima, filozof – vođa po uzoru na Platona.

Ničeova ideja mogla bi se sumirati kao borba čovečanstva da dostigne Ideal, savršeno biće. Iako su elementi ove ideje prisutni u filmovima “Paklena pomorandža” i “Dr. Strangelove”, “2001” je najupečatljiviji primer ove filozofije u Kjubrikovim filmovima. Sam Kjubrik izgleda podržava ovaj prikaz svog filma. Kjubrik je u intervjuima rekao “čovek je nedostajuća karika između primitivnog majmuna i civilizovanih ljudi” (nadčovek?) i izjavio je da kraj predstavlja ponovno rođenog čoveka kao nadčoveka, “koji se vraća na Zemlju spreman za sledeći skok napred u čovekovoj evolutivnoj sudbini.”

“2001” se obično posmatra kao veoma dvosmislen film, otvoren za mnoge različite interpretacije. Ali možda to nije bio njegov cilj. Kjubrik je rekao da ako nešto može biti pretpostavljeno, onda može biti snimljeno. “2001” je veoma u skladu sa Ničeovom filozofijom, stoga je moguće da je film dvosmislen jer je to bio jedini način na koji je Kjubrik mogao da prikaže Ničeove misli.

Donald Mekgregor

Izvor: The Kubrick site

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

Tekstovi o filozofiji na portalu P.U.L.S.E

  2001: Odiseja u svemiru, Fridrih Niče, Stenli Kjubrik, Tako je govorio Zaratustra