“Anatomija pada“ (Anatomie d’une chute) je film koji je obeležio 2023. godinu, bar kad je reč o Evropi. Glavna glumica Sandra Hiler (Sandra Hüller) centralna je ličnost evropskog filma. Odigrala je neverovatnu ulogu u filmu koji vam predstavljamo, a hvale je i za ulogu u filmu „The Zone of Interest“. Prošle, 2023. godine, snimala je još jedan film „Sisi & I“.

„Anatomija pada“ je, na prvu loptu, jednostavan film, a zapravo je reč o izuzetno komplikovanoj studiji bračnog života. Scenario je napisao bračni par – Žastin Trie (Justine Triet) i Artur Harari (Arthur Harari), što mu daje autentičnost, jer je teško razumeti junake bez ličnog iskustva života u zajednici koja podrazumeva ljubav, zavisnosti, ali i razlike, svađe i ozbiljne sukobe.

Kako bi ispričali priču scenaristi i bračni partneri morali su da stvore ekstremno okruženje, jer su samo tako mogli da idu do kraja. Da je postavka drugačija, ne bi bilo jasno to što su hteli da naglase.

Prvo taj jednostavniji deo. Muž pada s velike visine i umire. Žena je praktično jedina osumnjičena. Počinje suđenje. I tužilac i odbrana deluju uverljivo, svako iznosi „nesumnjive“ dokaze, ne samo vezane za ubistvo, već i presuđuju ko je u pravu u bračnim svađama, raspravama, odlukama, ko je kome ukrao vreme, ko je pogrešio u vaspitanju, ko je vikao, ko je žrtva, a ko mučitelj…

„Anatomija pada“ je film koji vas tera da se stavite na jednu stranu, morate doneti odluku na osnovu sopstvene savesti. Tu su samo neke slike i vaša etika. Niko nije ispravan, a kada slušate svaku od strana, svi su u pravu. Takva pozicija je, svakako, nemoguća. Nije moguće da se muž ubio, da se okliznuo i slučajno poleteo ka tlu i da ga je ubila žena. Može biti samo jedno.

Ako pad iz naslova posmatramo kao metaforu, a ne kao stvarni pad koji je muža odveo u smrt, paralela je jasna. U bračnom životu imamo dve pozicije, svaka je ispravna, samo zavisi od ugla posmatranja. Isto tako, svaka je potpuno pogrešna, opet u zavisnosti od toga koju ste poziciju izabrali. Samo jedna je, međutim, istinita, ali to uopšte nije važno, kao, uostalom, i u slučaju stvarnog pada.

Kada se jednom izabere pozicija, sve teče glatko. Lako je braniti priču kada je pozicija izabrana, kada se izabere strana, a da bi se sudilo, mora se birati.

Na kraju zapravo nema krivca. „Anatomija pada“ govori o samom fizičkom padu s velike visine, ali i o simboličkom padu, o padu jedne ljubavne priče, o padu empatije, o padu… A kada se pada mora se izabrati strana. U suprotnom ne bi bilo ni pada.