Astralna projekcija – San – pojam koji današnje društvo možda i previše olako shvata, dok je čovek zapada gotovo manijakalno usredsređen na materijalnu dobit i dominaciju silnim prostranstvima, te nikako ne želi da se uhvati u koštac osvajanja tananijih svetova koji počivaju unutar njega, njegove svesti ili nesvesti a koji su po važnosti daleko ispred puke materije. Ipak, postoje tradicije koje daleko ozbiljnije pristupaju konceptu sanjanja kao nečemu što je itekako važno u duhovnom napretku i razvoju čoveka kao potpunog bića, kako fizičkog tako i duhovnog. Puna moć sanjanja izlazi na površinu tek onda kada postanemo svesni mogućnosti koju nosi lucidno sanjanje odnosno astralna projekcije. Pre nego što produžimo dalje želim samo da napomenem da su oba termina ispravna i da se radi o jednoj te istoj stvari, s tim da je termin lucidno sanjanje novijeg datuma i više se odnosi na zvanični naučni pristup (tzv. izvantelesno iskustvo), dok se termin astralne projekcija pre svega koristi u okvirima zapadnog hermetizma odnosno pri određenim školama misterija koje datiraju iz bliže ili dalje prošlosti.

Tokom vekova mnoge od drevnih civilizacija su pojam astralne projekcije opisivale nezavisno jedna od druge. U Egiptu postoje slikovni zapisi koji ilustruju verovanje da tokom spavanja ka (duša) napušta telo. Mistici Vavilonaca, Haldejaca i Grka učili su svoje sledbenike da se u snu duša odvaja od tela kako bi primila duševnu hranu, dok su Eseni verovali da je priprema za san bitna koliko i priprema za smrt. U teoriji i praksi jevrejske mistike način indukovanja snova naziva se šaalat halom (שאלת חלום) i predstavlja osnovu rada i stvaranja kroz unutrašnje buđenje inspiracije i glasova. Praksa koja se pominje i u odeljcima Talmuda, koji datiraju iz X veka.  U skorije vreme (XX vek) za pionire lucidnog sanjanja možemo smatrati Silvana Maldona i Herevarda Karingtona koji su 1929. godine prošlog veka dali jedan vrlo lep opis teorije i prakse u knjizi pod nazivom ”The Projection of the Astral Body”.  Njih dvojica su tada izneli mnoge nove poglede na tu temu i utemeljili jedan osveženi pristup posle puno godina izgubljenih i šturih informacija. Pored njih dvojice vredi pomenuti i još neka imena koja su imala znatan uticaj a to su i Robert Monro, Aleks Sanders, Onore de Balzak kao i veliki Emanuel Svedenborg. Svi oni su dali znatan doprinos novom talasu prakse astralne projekcije, kako u prošlim vremenima tako i danas.

Od domaćih autora na ovu temu svakako moramo pomenuti Maju Mandić Marković kao izvrsnog poznavaoca ove tematike i tvorca nekih novih praksi opisanih u njenoj knjizi ”Astralna projekcija”. Radi se o praktičnom priručniku za postizanje iskustva astralne projekcije i ostvarenje svesnosti u snovima. Program rada obuhvata dvanaest nedelja od kojih svaka sadrži teorijski i praktičan deo vezan za rad na snovima, osvešćivanje astralnog tela, meditacije za postizanje i proširivanje astralne svesnosti i odgovarajuće tehnike astralne projekcije. Tehnike rada na snovima omogućavaju čitaocu da, na jednostavan način, beležeći i analizirajući sopstvene snove dođe do poruke sna koja je važna kako za njegov duhovni tako i svakodnevni život, ali i za buđenje u snu te tako i za lucidan san.

Ovaj fenomen istraživan je i na mnogim univerzitetima i institutima širom sveta, ponajviše sredinom prošlog veka i to pre svega u Sjedinjenim Državama i SSSR-u, pri određenim vojnim krugovima. Tako su za tu svrhu oformljivana potpuno nova odeljenja koja su za cilj imala ovladavanje ovim mentalnim tehnikama. Čak su i u nekadašnjoj SFRJ postojale izvesne neformalne grupe u okviru vojske koje su radile na fenomenu projekcije. Ključni aspekt astralne projekcije je potpuna kontrola, ili svesnost, za vreme odvijanja sna. To znači da smo u stanju da san gradimo po našoj želji i da tok sna bude podređen našoj volji ili pak da budemo apsolutno svesni sna iako ga ne kontrolišemo u potpunosti.

Sama kontrola sna predstavlja izuzetan podvig sanjačeve svesti jer tada svesni um dolazi u dodir sa nesvesnim sadržajima, tj. sa mnogim delovima sopstvene ličnosti koji su potisnuti u dalekim odajama našeg mozga. Naravno to je i mač sa dve oštrice jer samim činom ulaska u te skrivene odaje stupamo u dodir sa onim aspektima našeg bića za koji možda ni ne slutimo da postoje niti čemu tačno služe. U tim momentima se svakako radi o stanjima izmenjene svesti kada se lako možemo suočiti sa sopstvenim strahovima kroz određene personifikacije koje um tada automatski kreira. Upravo je to jedna od mnogih primena budnog sanjanja – oslobađanje od izvesnih strahova i fobija kojima smo skloni na javi. Čak se ide i korak dalje pa tako kroz praktikovanje projekcije može se ovladati i iskustvom izvantelesnog lebdenja tj. opažanja sopstvenog fizičkog tela s mesta izvan njega.

U nekim slučajevima ono je i spontano dok je u drugim povezano sa mentalnim ili fizičkim traumama ili potaknuto korišćenjem psihodeličnih supstanci. Sve u svemu tada u potpunosti nismo ograničeni u načinu kretanja i biranja predela koje bi posetili – jer tada granice ne postoje. Mnogi veliki umetnici upravo opisuju slična stanja izmenjene svesti u koja su zapadali ne bi li pronašli taj sveti gral inspiracije kojim su stvarali svoja van vremenska dela. Itekako vredi pomenuti jednog Getea, V. B. Jejtsa i druge koji su u svoje vreme i lično pripadali društvima koja su se tada aktivno bavila praktikovanjem sličnih tehnika. Možda najveći doprinos obnavljanju znanja vezanih za astralnu projekciju dala su neka od hermetičkih društava s kraja XIX i početka XX veka. Tu se pre svih misli na Zlatnu Zoru (Hermetic Order of the Golden Dawn) ali i druge skupine, kasnije nastale raspadom ZZ. Upravo je tu svoje mesto pronašao irski pisac i pesnik V. B. Jejts, kao i poznati austrijski pisac Gustav Mejrink. Ili britanska glumica Florens Far. Čitav koncept rada bazirao se na uvođenju aktivnog sanjanja u neke od praksi i tehnika Jevrejskog misticizma, te je taj period obeležen inspirativnim autorima i plodnim delima, nastalim za vreme mnogobrojnih okupljanja i eksperimentisanja s tehnikama uma.

S naučne tačke gledišta neurolozi smatraju da je doživljaj izvantelesnog iskustva pokrenut neslaganjem vizuelnih i taktilnih signala koji mogu da izazovu doživljaj prostorne razdvojenosti između sebe (uma) i tela. Laboratorijskim opitima je primećeno da  se magnetnom stimulacijom na desni temporalni režanj, centar vizuelno-prostorne funkcije, dolazi do sličnih rezultata. Generalno postoje dva osnovna oblika lucidnih iskustava. Prvi je lucidno sanjanje, kada je osoba tokom sna svesna nerealističnog sveta dok je drugo iskustvo mnogo više fizičke prirode, kada okolina u velikoj meri odgovara stvarnosti, što se često naziva eterično iskustvo. U ovom slučaju snevač može da ima potpuno realno iskustvo letenja, magnetskih ili vibratornih fenomena. Osoba često veruje da je fizički budna i u panici je jer njeni udovi prolaze kroz predmete i zidove.

Do projekcije može doći na dva načina. Meditativnim putem, kada primenjujući određene tehnike dovodimo sebe u stanje izmenjene svesti laganim ali kontrolisanim ulaskom u san kada zadržavamo svesnost pri susretu s nesvesnim. Takođe je moguća i direktna projekcija mimo ulaska san koja je uglavnom karakteristična za određena traumatična iskustva ili stanja jake iscrpljenosti. Mada je moguća i mimo tih uslova, pogotovu ako se radi o istreniranom umu. To praktično znači da se možemo projektovati direktno iz budne svesti, tj. napustiti fizičku ravan i naći se u jednom potpuno drugom svetu, gde zakoni prirode na koje smo navikli ne moraju nužno biti primarni. Naravno do sličnih rezultata se može doći i primenom određenih psihoaktivnih supstanci samo je tada daleko teža kontrola jer i svest biva na neki način kratkotrajno poremećena/narušena te ovaj način ne bih nikako preporučio. Bar ne bez velikog opreza i prethodnog iskustva na sličnim poljima. Takođe, takav vid prakse zahteva i osobu koja bi se trebala naći u ulozi vodiča i pomoćnika u radu.

Za ostvarenje lucidnog sna je pre svega bitan izuzetno jak motiv i iskrena želja, potpomognuti istrajnim radom i praksom. Pod praksom se pre svega misli na pedantno vođenje dnevnika sanjanja i detaljne analize pod određenim pravilima, kojima se na taj način postepeno stupa u kontakt sa nesvesnim bićem sanjača što često predstavlja osobu u osobi. Onaj deo nas sa kojim se trebamo iznova upoznati jer ga uglavnom sputavamo čitavog života. Doduše, to je samo odraz te pro materijalno nastrojene civilizacije koja pre svega poriče sve nemerljivo klasičnim naučnim eksperimentima koji, pak, nisu spremni na taj visoki prag mentalnog senzibiliteta koji se iziskuje.

Pored već pomenutog stranog naslova iz 1929. godine i knjige ”Astralna projekcija” M. M. M, za one koji se više zainteresuju za ovu oblast obaveznu stanicu predstavlja i forum Astral Pulse. Tu se može naći pregršt materijala, saveta i zabeleženih iskustava o tehnikama rada sa svešću, te će te se tako i korak bliže primaći vašem prvom iskustvu kontrolisanog sanjanja.

Astralna projekcija je fascinantna, jer kada je jednom svesno doživite ona postaje iskustvo koje vas trenutno menja – kako vaš pogled na sebe, na svet i svetove koji vas okružuju, tako i na doživljaj života i smrti.

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

Sajt ARSmagine.com

Um i Spoznaja na portalu P.U.L.S.E

  astralna projekcija, lucidno sanjanje, san