Beloglavi sup Dobrila – Ona ima oko osam kilograma, hrani se životinjskim leševima, voli selfije sa ljudima i verovatno je jedan od retkih beloglavih supova iz Srbije koji se sa smucanja po svetu vraća avionom umesto vlastitim krilima.
Mladu ženku iz porodice lešinara, najugoženije vrste ptica, u decembru 2018. su pronašli iznemoglu u Turskoj. Ali i posle oporavka, neprestano se vraćala ljudima, svaki put kada bi pokušali da je puste da odleti nazad kući.
„Shvatila je da joj ljudi daju hranu kada je gladna. Tako da ćemo morati da je prebacimo nazad avionom i da je vratimo kod roditelja da je dovedu u red”, kaže za BBC na srpskom dr Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
Ova pernata odmetnica ne razlikuje se mnogo od vršnjaka. Beloglavi supovi sazrevaju oko pete godine. Kada su mladi, vole da lutaju pa većina nastrada, uglavnom leteći daleko na istok.
Marinković je bio deo Tima za markiranje koji je pronašao i obeležio ovu mladu pticu koja se, za razliku od većine njenih vršnjaka, nije branila niti pravila mrtva, već se umiljavala ornitolozima.
„Bila jako kooperativna, dopustila da je markiramo, čak su se svi slikali. Bila je omiljena u timu i zato što je bila tako dobra, nazvali smo je Dobrila”, objašnjava dr Marinković.
Njegov tim već deceniju obilazi gnezda i brine o pticama grabljivicama, koje su 1990-tih godina bile na ivici istrebljenja u Srbiji kada je ostalo svega desetak parova beloglavih supova.
Zahvaljujući programu mera zaštite koji je tada pokrenut, danas u kolonijama zapadne Srbije – u Uvcu, Radojini, Mileševu i Ljuboviji – živi oko 240 parova beloglavog supa.
Srbija danas ima najjaču populaciju beloglavih supova na Balkanu.
„Veoma značajni sanitarci u prirodi”
Ova ptica savijenog kljuna, moćnih krila raspona od 2,8 metara i prodornog pogleda, savršena je za ulogu čistača uginulih životinja u prirodnim sredinama.
One čiste biološki otpad i sprečavaju širenje zaraza, od kojih su neke smrtonosne za ljude.
U Srbiji postoji problem sa stočnim otpadom koji često završava na divljim deponijama ili u rekama.
Nekada su se time hranili supovi koji naročito tokom zime nailaze na oskudicu prirodnog izvora hrane, ističe Marinković.
Fondacija zagovara povratak tradicionalnom način uklanjanja otpada, pa sa stočarima ima dogovor da zovu rezervat kako bi ekipa došla po uginulu životinju i odnela je na hranilište.
Dobrila je drugi sup iz Srbije koji je spasen u Turkoj i vraćen nazad. Pre nje je to bio sup u Izmiru kojem su, kao i Dobrili pomogli da se oporavi u Prihvatnom centru za ptice grabljivice, ali je on sam doleteo kući.
Najduži let supa iz Srbije bio je do Jemena – čak 3450 kilometara.
Jedan sup, Sadam, stigao je do Bagdada, gde je čak bio i kidnapovan, a otmičari su tražili novac za otkup.
Povratak ove ptice je ipak omogućen preko ambasade i ministar zaštite životne sredine Iraka je pustio Sadama da odleti nazad u Srbiju.
Preleteo je Kavkaz i prešao više od 1500 kilometara u želji da se vrati u Srbiju severnom obalom Crnog mora.
Uprkos svim naporima, nije stigao do Uvca, jer je nastradao naletevši na dalekovod u magli.
Mali broj hranilišta u Srbiji stvara veliku konkurenciju u zimskom periodu i mlade ptice su prinuđene da odleću iz Srbije, navodi se na sajtu Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
Procenjuje se da godišnje strada oko 50 mladih ptica iz Srbije u ovakvim lutanjima.
„Veruje se da su oni jedine životinje koje prolaze kroz sva tri sveta – svet bogova, ljudi i podzemni svet, zato što su pravedne. To je grabljivica koja nikada ne ubija svoj plen”, objašnjava Marinković.
Verovalo se i da beloglavi supovi mogu da predvide oluju, ali u budućnost – zato što se brzo okupe na mestu gde je uginula životinja.
Supovi vide i na šest kilometara udaljenosti i imaju poseban sistem komunikacije u vazduhu – prave “češalj” preko područja koje nadletaju dok zajedno traže hranu.
Čim je jedan nađe, kružno signalizira ostalima, pa se svi pojave u isto vreme. To je ljudima bilo neobično i navelo na verovanje da supovi vide budućnost.
Marinković, inače i autor knjige o supovima, kaže da su oni posebna vrsta koja ima obrazovan, kulturni, ekonomski značaj i da utiče da se lokalne zajednice razvijaju kroz turizam.
Poza sunčanja beloglavog supa ima ulogu da mu obezbedi optimalni procenat vlage u perima za let, a veruje se da je ona nadahnula srednjovekovnog umetnika da od nje napravi grb sa dvoglavim orlom, piše Marinković u svojoj knjizi.
Ova ptica je posebno atraktivna zato što leti specifičan „kondorov let” koji vekovima inspiriše ljude, pa je često prisutan u pesmama, umetnosti i kulturi, posebno na Balkanu.
Tokom ovakvog leta, beloglavi sup klizi i na nebu izgleda moćno, ne maše krilima i izgleda kao avion. Sup ne maše krilima ni kada poleće, već ga tople vazdušne struje dižu na visine i do 2.500 metara.
Dobrila će ponovo krstariti nebom iznad Uvca, ali tek posle karantina i boravka u kavezu u rezervatu. Potom će biti vraćena u gnezdo kod roditelja i nosiće satelitski odašiljač kojim će se pratiti njene avanture.
Iako se vraća ljudima jer nema strah od njih, što može da bude opasno za ptice, Marinković veruje da će biti bezbedna i čuvana u rezervatu.
Ako nekada posetite Uvac, potražite ovu jedinstvenu ženku beloglavog supa, Dobrilu, za nezaboravni selfi.
Lazara Marinković
Tekstovi o prirodi na portalu P.U.L.S.E
Beloglavi sup Dobrila napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →