Bertolt Breht

Jedan od najznačajnijih nemačkih pisaca drama, pozorišni teoretičar, filmski pisac i liričar 20.veka, Bertolt Breht umro je u 58. godini 14. avgusta 1956. godine, od infarkta u Berlinu. Jedno novo istraživanje pokazalo je da slavni nemački dramski pisac nije umro od srčanog napada, kako je zvanično zabeleženo, već od posledica tada nepoznate bolesti preležane u detinjstvu. Uvidom u medicinske izveštaje, profesor Stiven Parker sa Univerziteta u Mančesteru otkrio je da je Breht u detinjstvu bolovao od reumatske groznice koja je napala njegovo srce i neurološki sistem i dovela do hroničnog oštećenja srca. Reumatska groznica je bila slabo istražena bolest početkom 20. veka, zbog čega je budući pesnik i pozorišni reditelj jednostavno proglašen nervoznim detetom sa uvećanim srčanim mišićem.  “Breht je bio prilično lošeg zdravlja, a njegove hronične bolesti su ga na kraju i ubile”, kaže profesor Parker.

Breht, pisac drama čija se dela danas izvode širom sveta, rođen je 10. februara 1898. godine u buržoaskoj porodici, u Augsburgu, u Bavarskoj. Svoje prve tekstove napisao je za vreme studija, da bi 1919. godine, objavio i prvu dramu ”Baal”. Protestujući protiv nepravde savremene civilizacije, Breht počinje sa potpunom anarhističkom pobunom, da bi kasnije prihvatio marksistički pogled na svet, kojim je snažno obojena njegova celokupna društvena satira.

Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, nateralo ga je da ode u egzil 1933. godine. Živeo je u Danskoj, Rusiji i Finskoj, pre nego što je otišao u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja napustio je SAD 1947. godine, a definitivno se nastanio u Berlinu 1949.

U Brehtovoj teoriji pozorišta (Epski teatar), koja je antiaristotelovska, angažovana su sva sredstva moderne dramaturgije, da bi se gledaoci doveli do racionalnog izbora, a ne do emocionalnog pročišćenja. On je opisivao svoje predstave kao ”kolektivne političke sastanke” u kojima i publika treba da učestvuje. Da bi ovo postigao, Breht je koristio tehnike koje podsećaju gledaoce da je predstava slika realnosti, a ne sama realnost. On je to zvao ”efekat distanciranja” ili ”V-efekat” (Verfremdung).

Breht u svojim delima smenjuje sentimentalno i groteskno, impresionizam i naturalizam, egzotičnu bajku i novinarski sarkazam, igra se rečima i paradoksima. U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom ”Ne buljite tako romantično”. Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.

Brehtov uticaj je vidljiv i u savremenem filmovima. Režiseri, poput Larsa fon Trira, Rajnera Bernera Fasbindera i Žan-Lik Godara u svojim filmovima koristili su njegovu teoriju distanciranja. Breht je podržavao diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično je poručio kritičarima: ”Ako narod loše misli, promenite narod”. Dobio je Lenjinovu nagradu za mir 1955. godine.

Napisao je više od 40 drama, a neke od njih su ”Bubnjevi u noći”, koju je napisao 1922. godine, ”Čovek je čovek” iz 1926, ”Majka hrabrost i njena deca” (1941), ”Galilejev život” (1943), ”Dobri čovek iz Sečuana” iz 1943, ”Kafkaski krug kredom” (1954) i ”Zadrživi uspon Artura Uija” (1956). Pisao liriku i prozu.

Tanjug

ROĐENIMA POSLE NAS

I

Zaista, živim u mračno vreme!
Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo
Znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje
Samo još nije primio
Užasnu vest.

Kakvo je to vreme u koje je
Razgovor o drveću gotovo zločin
Zato što podrazumeva ćutanje o tolikim zlodelima!
Zar onaj što tamo mirno prelazi ulicu
Zbilja nije kod kuće za svoje prijatelje
Koji su u nevolji?

Istina: još zarađujem za život.
Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa
Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.
Slučajno sam pošteđen. (ako me napusti sreća,
Biću izgubljen.)

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!
Ali kako da jedem i pijem
Kad ono što pojedem otimam gladnome,
A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?
A ipak jedem i pijem.

Voleo bih i da sam mudar.
U starostavnim knjigama piše šta je mudro:
Ne mešati se u spor u svetu i svoj kratki vek
Proživeti bez straha.
Održati se i bez nasilja,
Zlo uzvraćati dobrim,
Svje želje ne ispunjavati, nego ih zaboravljati –
Smatra se mudrim.
Ja sve to ne mgu:
Zaista, živim u mračno vreme!

II

U gradove sam došao u vreme nereda
Kad je u njima vladala glad.
Među ljude sam došao u vreme buna
I zajedno sa njima sam se bunio.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Jeo sam između bitaka,
Legao sam na počinak među ubice.
Ljubav sam vodio nemarno,
A prirodu gledao bez strpljenja.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Putevi su u moje vreme vodili u močvare.
Govor me je odavao dželatu.
Malo šta sam mogao. Ali bi vlastodršci,
Nadam sam se, sedeli bezbednije da mene nije.
Tako mi je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Snage su bile slabe. Cilj je
Ležao veoma daleko.
Bio je jasno vidljiv, premda za mene
Gotovo nedostižan.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

III

Vi što ćete izroniti iz potopa
U kome smo mi potonuli,
Spomenite se,
Kad budete govorili o našim slabostima,
I mračnog ovog vremena
Kome ste umakli.

Jer mi smo išli, menjajući zemlje češće no cipele,
Kroz ratove klasa, očajni
Kad je samo nepravde, ali ne i bune bilo.

A znamo i sami:
Mržnja, čak i prema podlosti,
Unakažava crte lica.
Gnev, čak i onaj zbog nepravde,
Čini glas promuklim. Ah, mi
Što htedosmo da pripremimo tle za ljubaznost,
Sami nismo mogli biti ljubazni.

Ali vi, kad najzad dođe vreme
Da čovek čoveku bude drug,
Spomenite nas se
S trpeljivošću.

Bertolt Breht (1898-1956)
Preveo sa nemačkog Slobodan Glumac

oprema teksta “P.U.L.S.E”

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Breht, Književnost, Pozorište