Dok u sabah čekaš šejtana

Dok u sabah čekaš šejtana

To da se pisac potvrđuje kao pisac drugom knjigom, režiser kao režiser drugim filmom, a bend kao bend drugim albumom, to je valjda jedan od dva ili tri najfrekventnija i najstereotipnija kritičarska klišea. A opet, najizdržljiviji klišei su i postali klišei zato što su toliko često tačni. Naročito se to dobro vidi post festum, kad […]