Čendler i grad – Ne previše glamurozna tema socio-geografije ponovo je na umu američke, a sledstveno i svetske javnosti. Nagrađivani i od praktično svih hvaljeni scenarista David Simon (Wire , Treme, The Corner) u svojoj novoj seriji Show me a hero, ponovo se bavi segregacijom unutar gradova i povezanosti ove teme sa klasnim i rasnim odnosima.

Iako deluje kao proizvod savremenog doba, previše sklonog analizi svega, odnos grada i mentaliteta, pogotovo odnos nevidljivh granica unutar grada i mentaliteta njegovih posvađanih stanovnika nije nov za književnost. Ova komplikovana, gotovo eluzivna tema, najsnažnije je obrađena u sad već kultnim delima Rejmonda Čendlera.

Čendler je naravno najviše poznat po svojim „hardboiled“ krimi romanima, čiji je prosede najelokventnije objasnio u eseju „Simple Act of Murder“. Njegovi romani, prave otklon od viktroijanskog detektiva buržuja,ekscentrika kojima je bavljenje ubistvima hobi, a sama ubistva eksces u inače uređenjenom društvu – kako kaže „vratio je ubistvo onim ljudima koji ga počine sa nekim razlogom, ne samo da proizvedu leš“.

Grad ima značajno mesto u Čendlerovoj prozi. Paul Auster ( po mišljenju autora ovih redova precenjen i pretenciozan autor, ali autor koji razume “pisanje grada” ) navodi da je ”Los Anđeles Rejmonda Čendlera stvorio novi način da se piše o Americi i da Amerika posle toga više nije bila ista.”

Los Anđeles kod Čendelra je pre svega “svetli noir”, grad je prepun neona,vibrantan , zastakljen, a opet iz njega izbijaju štuko reljefi sa zgrada koji mu daju gotsku i zlokobnu atmosferu. Na jednom mestu cela Kalifornija je upoređena sa tržnim centrom. Ovakva scenografija ubedljiv je kontrast mračnim likovima, korumpiranim političarima, propalim policajcima i ostaloj galeriji nesrećnika koji su Čendlerovi protagonisti.

Takođe, veštačka priroda grada – grad kao nasilna intervencija u prostor i prirodu nije promakla Čendleru. Na pločniku često izviru bube svojstvene pustinjskom predelu – jedna od njih postaje amajlija Filipu Marlou. “Svuda je ornamentalno drveće, ne Kalifornijsko. Uvezene stvari. Kao da je neko pokušao da prevuče atlantsku obalu preko planina” – kaže se na jednom mestu. Tenzije između prirode i ljudskih napora da se organizuje urbano naselje, stalno su prisutne kod Čendlera.

Ipak, najveći konflikt odvija se unutar samog grada. Čendlerov Los Anđeles je nepovezana, amorfna celina, izgrađena do delova koji jedne druge ne razumeju i jedan na drugi ne liče. Ne radi se samo o tome da radnja teče od ogromnih vila na jednom kraju grada, preko mračnih ulica kojima krstare prostitutke, do prljavih i depresivnih samačkih hotela, pogodnih za svaku vrstu kriminala. (Ovde je važno naglasiti, da se u periodu koji Čendler opisuje, a i u kome je živeo grad nije bio povezen mrežom autoputeva, kao što je sad, a i Bunker Hill oblast nije bila sedište hipsteraja, joge i zdrave hrane kao što je sad).

Čendlerov uvid je dakle dublji od prostog ukazivanja na klasne razlike. Urbana struktura takođe odslkava kompleksne rasne i etničke odnose, kao i naaslage američke prošlosti – tako je “prljavi” južni deo, gde su naftaši uglvnom, nasilni delovim grada uglavnom afro-američki, a hispano uticaji su svuda. Uz to, svako malo iznikne plantaža, veliki gotski posed, mračan, strašan, reprezentativan za jug i njegovo teško nasleđe. Ovi delovi grada definišu svoje stanovnike isto koliko stanovnici definišu grad.

Čendlerov odgovor na dilemu segregacije i nesaznatljivosti urbanog diskursa je tipičan za kulturu kojoj pripada- junak, detektiv, urbani vitez je jedini koji postoji izvan ovih podela. Podjednako vičan žargonu makroa, naftaša, bivših, propalih policajaca, lokalnih kongresmena i njihovih korumpiranih donatora, on krstari gradom i jedini ga razume.

Mačistička slika noir detektiva jeste privlačna, ali je njeno značenje previše simplifikovano i zato danas deluje samo kao romantični eho prošlosti. Grad je još uvek podeljen i neko drugi će morati da ga sastavi.

Za P.U.L.S.E Janko Kanja

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Janko Kanja, Književnost, Proza, roman