Desert s predumisljajem ~ Tira ~ Mi ~ Su (Tiramisù)

Ako je za neki slatkis preuvelicavana i frizirana istorija onda je to sigurno uradjeno za “Tiramisù”

Mnogi skeptici potvrdjuju da su legende smisljene oko ovog deserta preuvelicavane godinama i da istorija ove carobne “slatke supe” ili “zuppa del duca” – ne seze u bas tako daleku proslost ali, jedno je sigurno, njegov prevashodni ukus u pravom smislu te reci podize raspolozenje. Konzumiran udvoje, u posebnoj atmosferi, u miru i natenane uz tanane erotske misli navodi na dejstva s predumisljajem

To je desert koje se ne jede na ulici, u parku, u hodu ili na brzinu.. to je desert kome se potpuno predaje!

Recept za “Tiramisu” ne mozete naci u relevantno priznatim (i standardnim) kulinarskim knjigama Italije ali to Italijanima uopste ne smeta!

Naprotiv, tiramisu se sada moze naci na meniju skoro svakog italijanskog restorana.

Kontraverzni podaci o vekovno starom italijanskom receptu koji seze cak u XVII vek vezan za dinastiju Medici, tacnije od sladokusca Cosimo de’ Medici-a (XIII vek) za koga je u Sieni ovaj desert bio napravljen, preko Firence, Treviza do Venecije i predjenog dugog cetvorovekovnog puta, pa nadalje do danasnjih dana.
Ali ta verzija postaje sve manje validna jer i sami Italijani o tome ne govore naglas.

To da je verzija lepa, kitnjasta i nadasve romanticna je neosporno ali izmisljotine i preuvelicavanja u istoriji, pa i u istoriji kulinarstva, dobijaju novu notu..
Znamo da istoriju uvek pisu pobednici.. ali istoriju kulinarstva je bar lakse “iskontrolisati”!

Espresso, piskote–savoiardi, mascarpone (u ovom vidu) su proizvodi novijeg datuma pa je tako i tvrdnja da je sam desert izmisljen nedavno (mozda) tacna!
Uistinu kako objavljuje casopis Baltimore Sun 2006. godine u intervjuu s gospodinom
Carminantonio-m Iannaccone-om – tvorcem ovog deserta – slatkis je komponovan tek nedavno!

Kako bilo ali romanticari ce se drzati verzije obojene patinom starine uz onu cuvenu uzrecicu:
“sve novo je vec davno zaboravljeno staro”

a ostali “skeptici” ce prihvatiti verziju americke stampe koja ce biti kao merodavniji i validniji izvor.

U svakom slucaju izreceno nas ne sprecava da se uvek i nanovo iznenadimo njegovim carobnim ukusom!

Uz mnostvo verzija neka se nadje i moja
Ovog puta neka proizvoljna.. namenjeno da zasladi samo dve dusice ali ipak dovoljno za dva slatka dana

***

Bilo je potrebno:

-5 vrhom punih kasika secera

-2 jaja (odvojeno belanca od zumanaca)

-1 casica viskija

(najbolje Vino Marsala ili Amaretto-liker od badema

ili Baileys-irski mlecni liker ali u nedostatku moze i konjak ili viski)

-250 gr mascarpone-a

-2 dl slatke pavlake

-24 piskota

-2-3 dl jake kafe (najbolje espresso ali nisam imala

-1,5 kasika kakaoa

-1 kasicica cimeta

posuda s poklopcem 22×22 cm

-na pari izmutiti zumanca s secerom (8-10 minuta), u dva navrata doliti polovinu casice viskiija, ukuvana zumanca s secerom i viskijem pomesati sada sa snegom od belanaca, nastaviti mucenje mikserom (sjedinjenu masu mutiti ne manje od 8 minuta)

–u umucenu masu sada dodati mascarpone, sjediniti muteci mikserom na najnizoj brzini, ostaviti u frizider

—posebno umutiti slatku pavlaku, sjediniti sa smesom od jaja, secera i sira, blago sve izmesati,pripremljeni krem ponovo staviti u frizider

—-u pripremljenu kafu dodati ostatak viskija

—–posudu obloziti piskotama, pofajtati ih kafom, preko izmrviti dve piskote da se supljine izmedju piskota popune, opet sve pofajtati kafom (ovo mrvljenje piskota je protiv svih pravila pa to vi nemojte raditi 😉 meni kad god ostanu otpakovane piskote vrlo brzo se upropaste pa sam zbog toga napravila ovo kulinarsko svetogrdje

——na piskote sada staviti polovinu krema