Dikan ili Povratak medovini na najvišem nivou
Druga knjiga o crtanom staroslovenskom junaku koji je oplemenjivao detinjstvo generacijama, u izdanju beogradske „Informatike“
Nekoliko puta je na stranicama Vinovnika već bilo reči o vinogradarstvu i vinarstvu kao tragičnim, ali na kraju ipak vaskrslim junacima političkih, ideoloških i ostalih igara. Svaka nova garnitura vladajućih lumena postavljala je svoja pravila, sa „dripcima pre nas“ koji ništa nisu znali, kao osovinom dirigovanih dejstava. Kada je tako „prolazio u životu“ jedan segment poljoprivrede (!?), kakvu sudbinu je tek mogao da očekuje („subverzivni, buržoaski…“) strip? Čuveno strip delo – „Tri ugursuza za vreme okupacije“ je pojačalo senzoriku cenzorskom ološu i biva zabranjeno, a tek „razigrano“. Da ne davimo sada dalje pričama o ideološki podobnim „Mirku i Slavku“ i („Nikad robom“) sličnim, linearno kodiranim, manje ili više uspešnim pokušajima… Bilo je tu neke korelacije milosti prema stripu i odnosa tadašnje Jugoslavije sa SSSR i USA, pošto je u prvoj zemlji strip poprilično istretiran jataganima, a u ovoj drugoj izazivao euforiju. No…
Iz današnje „super heroj“ perspektive gledano, revolucija nastaje sredinom aprila 1969-te godine, pojavom Dikana. Snažni, čestiti i pravdoljubivi Stari Sloven, koji sa svojim mudrim stricem (ili ujakom?) Vukojem dolazi na Balkan u neki oblik izvidnice pred doseljavanje, osvojio je od samog starta srca čitalaca Politikinog Zabavnika. Sa stanovišta zvanične istorije, koja se kao pijan plota drži problematične teze da smo mi ipak frontalno doseljeni u šestom veku, Dikan nije smetao… Ova najdominantnija „super heroj kreacija“ u nas, životno je delo akademskog grafičara i poznatog karikaturiste Laza Sredanovića, čoveka koji je i dalje u top formi. Pod patronatom izdavačkog sektora kompanije „Informatika“ iz Beograda, objavljen je „Dikan II“, zaista kapitalno delo i van granica stripa.
U prilog tezi o izuzetnoj važnosti stripa kao takvog, ide i fakt da Briksijev prevod Alan Forda predstavlja možda i najsjajniji biser hrvatske pisane reči. Dikan se često poredi sa nešto starijim Asteriksom i nešto mlađim Hogarom Strašnim, ali je nesumnjivo da je naš omiljeni „nabildovani plavušan“ vrlinska, ali autentična kompilacija većeg broja (realnih i izmišljenih) heroja. A tako je neodoljivo svoj! I od Marka (Kraljevića) Mrnjavčevića je napravljen jasan vizuelni otklon. Spajaju ih jedino topuz i poreklo, što je premalo i za ozbiljnije sitničare. Neki bi ga povezali i sa gore pomenutim Alanom Fordom (lično), ali Dikan je mnogo više akcija, no što je to „ljepotan iz cvjećarnice“. Drugi oblik mudrosti, svakako.
Dikan je toliko dobro i moderno nacrtan, da po kvalitetu uopšte ne zaostaje za planetarnim strip junacima. U ranoj fazi mnogi čitaoci, ako ih je to uopšte zanimalo, nisu imali svest o Dikanu kao domaćem stripu?! Bio je odličan i bio je opšti… Replike u Dikanu su i dan-danas aktuelne i žive, mudre i praktične, zato što se prevashodno oslanjaju na iskonska razgraničenja dobrog i lošeg. A to je jedini softver koji se ne „apgrejduje“. Dikan je suptilna i duhovita borba protiv svega što iskače iz izvorne moralne matrice. Ono što nije valjalo, ni danas ne valja, a neće valjati ni sutra, ako to na zabavan način ne „prepeglaju“ Dikan i Vukoje. Svako ko se kao čovek formirao kroz Politikin Zabavnik, kome je Dikan ostao veran tokom cele svoje „ratničke“ karijere, odlično zna na šta se misli. Danas smo svedoci prelaganih promena dresova zarad nešto boljih uslova, pa ta veza Dikana i Zabavnika deluje gotovo nestvarno. Mada, ruku na srce, u to vreme je bilo teško i zamisliti ono najbolje van stranica Zabavnika.
Knjiga („Dikan II“, Lazo Sredanović & Nikola Lekić, Informatika, 2015.) o heroju koji počesto u avanturama zaliva dogovore i uspehe iskonskom medovinom, širokoj publici će biti predstavljena na predstojećem Sajmu Knjiga u Beogradu. Sve je izraženiji trend vezivanja vinskih kuća za izdavačke, pa će Sajam imati odgovarajuću nadgradnju i iz naše branše. Možda će Dikan nekome biti ideja za malo ozbiljniji pokušaj proizvodnje medovine, pošto su svi o tom vinu od meda (jednom od najstarijih alkoholnih napitaka) samo čuli ili pročitali, ali nisu bili u prilici da probaju. Na nezainteresovane nismo naišli do sada. Sajam je lepa prilika da nabavite svoj primerak Dikana II, sa više nego velikim popustom. U ovoj, drugoj knjizi o Dikanu (planirane su četiri), naći ćete sedam kompletnih epizoda (od postojeće 24) i veliki broj pratećih ilustracija, razgovora i autorskih tekstova ljudi neposredno uključenih u „Život i priključenija Dikana Slovena…“
Dikan ima i svoj sajt, svoj tviter nalog… Dikan se vraća u detinjstva novih generacija na velika, tim generacijama prihvatljiva vrata. Pojavljivanjem u četiri toma, na neki posredan način, ovaj junak našeg detinjstva će možda vratiti i verovatno nešto najvrednije što smo imali, dok su vrednosti zaista bile vrednosti. U pitanju je kolekcionarstvo. Štampano izdanje bez života starleta i polusveta, koje se „grabilo“ petkom sabajle danas deluje kao naučna retro fantastika. A taj petak sabajle kada je izlazio Politikin Zabavnik, beše nam mnogo važan. I Dikan u njemu…
Dikan ili Povratak medovini na najvišem nivou napisao/la Nenad Andrić dana
Pregled tekstova autora – Nenad Andrić →