Глам рок вампир Никола Тесла и његов верни помоћник Голум

СРБИЈА НА ФИЛМУ 9. ДЕО

PRESTIGE (2006)

-Филм о Тесли? Мислим да ће то бити немогућ задатак.- каже један од протагониста домаће игране серије Никола Тесла из 1977. у којој је главну улогу тумачио наш доцније у интернационалним размерама најпознатији глумац Раде Шербеџија. Шербеџиија се упечатљиво успешно снашао у филмовима Стенли Кјубрика, Џон Вуа, Филипа Нојса и Кристофера Нолана. Ипак и поред тога Нолан га се није сетио за улогу Тесле када је одлучио да 30 година касније сними филм о животу нашег најславинијег научника. Само једна особа могла је да игра тај лик објаснио је : ДЕЈВИД БОУВИ.

Боуви испрва није хтео да прихвати ту улогу али је Нолан лично долетео до њега авионом да га убеди у четири ока. “Ја немам друге опције – Ви или нико други. ” Том комплименту стари рокер није  могао да одоли.

Филм Престиж говори о двојици мађионичара Теслиних савременика који што бивају све славнији постају један другом све већа конкуренција. Њихови илузионистички перформанси постају све захтевнији те на крају посежу и за највећим могућим  личним жртвама да би засенили један другом у варљивом оку публике. У једном тренутку један од њих (Хју Џекмен – Вулверин) да би остварио преко потребни престиж у односу на другог (Кристијана Бејла – Бетмена) тражи (преко његовог асистента ког игра Енди Секис познат нам по улози Голума) помоћ од нашег проналазача наизменичне струје из Смиљана да му својим научним достигнућем подигао опсену на највиши ниво могући.

-То што од мене тражите није немогуће само је питање колико ће Вас све то коштати.- – Цена није проблем господине Тесла.- – Не говорим о новцу али кажем да Вас крајњи исход Ваше опсесије може скупо коштати.-

Времешни Боуви у фраку са налепљеним брковима делује донекле ванземаљски рафинирано али не личи на Теслу колико Раде Шербеџија нити Петар Божовић из доба док је још аскетског изгледа заиграо овај лик у филму Secret Of Nicola Теsla наспрам Орсона Велса који је 1980 ту глумио његовог финансијера Вестингхауса. Ипак знатно је уверљивији од Џон Си Рајлија који га је глумио наспрам Криспин Гловеровог Едисона у Пијаној Историји или Џона Хејлса који је у канадској серији Санцтуарy глумио Теслу као – ПОЛУВАМПИРА!

Истина и Боуви је пре тога глумио вампире у филму Глад са Катрин Данев али надам се да то није било пресудно за његов одабир од стране режисера. Тесла је наиме био уверен у постојање живота на Марсу а Боуви има хит песму управо тог назива LIFE ON MARS. И поред ње и цео концептуални глам рок албум Ziggy Stardast and the Spiders From Mars.

Ако Вас случајно занима Теслино кокетирање са Марсовцима – ја сам игром случаја неко ко томе зна подоста  и то из прве руке. Питате се како?

Не, не са Марсa већ из његове личне архиве.

Како је од лика и дела Николе Тесле (1856-1943) последњих година у Србији направљен толики наднаравни култ да када људи чују да сем радио у архиву његовог музеја почну да ме гледају као експерта за окултно мислећи да сам тамо стајао као неки прото Индијана Џонс поред заветног ковчега који је емитовао наизменичну струју мрмљајући мантру: Тhat belongs in a museum. Реалност је наравно знатно до умерено другачија. Радио сам тамо нешто више од пола године 2003. претежно на сигнацији и фолијацији а помало и на дигитализацији архивске грађе (Виртуал Музеум ЦД Ром). Без обзира на сасвим пристојну плату и још пристојније колеге статична једноличност посла ме је толико заморила да сам дао отказ те се место тог сортирања старина посветио постдипломским студијама. Међу 160000 оригиналних докумената и на хиљаде издања научних часописа које је Тесла сакупљао тамо се у музеју у  Крунској 51 налазио и један филмски са Ритом Хejворт на насловној страни. Можда му се ова заносна филмска дива посебно допала па га је зато сачувао? Ту је био и један Сaндej Мирор из 41-ве  са стрипом о Супермену. То ми је било интересантно јер се управо Тесла звао луди научник против ког се Супермен у првој епизоди Макс Флеисхеровог цртаног филма из 40-их бори. Можда је то представљало Николин смисао за самоиронију? Како било дугих стрипова у колекцији није било. Служба која је достављала прес клипинге музеју слала је све где се у новинама помиње Теслино име, а то је било и кад год се помиње нека од школа која носи његово име или аеродром или кад год би Јелена Карлеуша за који лист изјави да је она оригинални ум као Тесла – а у то време је то стално изјављивала. Једнога дана хтедох да скренем пажњу тадашњој директорки Марији Шешић на доток такве хрпе потпуно непотребних квази теслизама у циљу престанка њиховог сасвим излишног сакупљања. То моје запажање њу подсети да ми да нови радни задатак у музеју у вези других старијих прес клипинга – да пронађем све чланке у вези Теслиног веровања у могућност комуницирање са Марсовцима из оригиналних новинских исечака са почетка прошлог века које је он сам сачувао – ископирам их и те копије сортирам у једну тематску целину. Е то ми је већ било забавно. Јер…  Чланци који су преносили информацију о томе како би Тесла могао да комуницира са Марсовцима били су препуни врло успешних карикатура нашег проналазача у разним комичним позама интерпланетрног домунђавања са малим зеленима и као такви пригодно штиво за неког ко се таман спремао да магистрира на Star Warsu. Прва карикатура Тесле на коју сам наишао била је од 2. Фебруара 1901 и представљала га је као лик који се оцртава на полумесецу испод ког су били наведени стихови Шекспировог Сна летње ноћи.

Следећи чланак из Bестминстерске Газете од марта 1901. је био без слике и појашњавао је о чему је ту у ствари реч. Звао се Марсовска порука. У њему се помињало како је Егинеринг Тajмс исмевао Теслу у свом фебруарском броју јер је овај током својих огледа са својим појачаним трансмитером у Колорадо Спрингсу 1899 детектовао кохерентне сигнале (1,2,3) за које је оценио да потичу са Марса. Ово га је понукало да изјави да је дан у коме ћемо комуницирати са Марсом на дохват руке. Скептични Гуглиемо Маркони је ту цитиран као неко ко мисли да је Тесла у свој лабораторији неколико хиљада стопа од морске обале захватио само пуке електрецитетске сметње из атмосфере. Сир Норман Лоцкyер изразио је ту такође своје изненађење Теслином тврдњом прокоментарисавши је као имагинативно кориштење науке место научног кориштења имагинације. Иза тога Тесла је сачувао два чланка о животу на Венери из 1911те : први у ком је професор Вилиам Х. Пицкеринг претпостављао да (и) ова планета врви големим чудовиштима и други у ком професор Томас Џеферсон Јакоби тврди да постоји нада у живот на Венери позивајући се на претпоставке Перcивала Ловела о животу на Марсу. Поред прегршт појединачних шлајфни на те теме био је ту и велики чланак на две стране готицом из немачких новина Морген Жоурнал од 13 јануара 1897 презентовао је идеју вајрлес комуникације тада још неспремној јавности која је на ово предлог о споразумевању с другим световима одговарала како би требали да имамо заставу величине Ирске да би се из свемира видело махање њом или километарска огледала да би њима бацали светлосне сигнале. Лист Бигл од 7 7 1907 тако доноси карикатуру Тесле који се користећи свој цилиндер као мегафон довикује са Марсом седећи на крову. Игл Брyклин од 23 децембра 1902 црта Николу Теслу који у радној униформи својим осцилатором шаље божићну честитку MERRY CHRISTMAS пут црвене планете са које добија одговор SAME TO YOU док се Маркони сав у чуду држи за главу. Из јануара (4) 1901 је карикатура шесторице Марсоваца са разгласом који одјекује ка Тесли : HI THERE RUBE!! Smoke up, smoke up.. Ту су и сродни исечци који га перспективно промовишу да снагом Нијагариних водопада може емитовати поруку до Марса као и они га поспрдно приказују као већ остарелог брадоњу кад дочекује одговор са звезда да до њих тек сад допиру прве вести из библијског доба. Исцепани фрагмент преко две стране новина са исцртаним маштовитим прототипима могућих ванземаљаца са Марса доносио је текст самог нашег научника на ову тему под насловом Only A Matter Of Patience Now Says Tesla.  Број Тajмс хумоур жолис је нацртао вињету у четири сличице насловљену Tesla’s Dream приказујући Лунарце, Марсовце и Сатурнијанце које му шаљу своје утиске и податке о временским приликама са својих планета.

У Динкеспилс Лajвс Оф Фejмоус Ман од 26 маја 1901 је чак и илустрована песмица о дијалогу Тесле са Мар овцем.  Марсовца је ту мало теже разумети јер има говорну ману. Текст од 28. Новембра 1901 How It Struck The Martian доноси нам коперникански обрт и даје нам сатирички осврт на нашу планету у глобалу самог Марсовца који нас осматра (технологијом напреднијом од Теслине). Наш научник сачувао је и текст из Њу Jорк Bорлда о великом облаку  на Марсу који је крајем маја 1903 изазвао пометњу као претпостављени сигнал са њега и онај из Елецтрицал еџпериментера АS SCIENCE SEES THE MARTIANS из новембра 1919 који марсовца описује и црта са слоновском сурлом  и пловцима на ногама и један из 1933 у ком изгледају хуманоидно али са шиљатим ушима какве имају (тада још неизмишљени) Мр Спок или Jода.  Најдуховитији од свих карикатуралних приказа је можда онај LATEST NEWS FROM MARS који смишља Теслиног марсовског колегу Тиколу Неслу од кога је наш Никола и добио инкриминисану поруку која је дигла сву медијску буку.  Један Марсовац је чак атерирао и у Теслину личну преписку, наиме извесна госпођа Ст. Пиере са Новог Зеланда послала је 1911. нашем Николи цртеж ванземаљца високог 18 стопа кога је срела у својој башти. Сама чињеница да га је сачувао могла би бити индиција да није мислио да се ради само о њеној машти. Закључак оваквом свему томе можда би могао да да само Фокc Молдер из серије X Files (који својој колегиноици Скали каже да је њена црвена коса у Србији обележје вампирa)…

Ипак… Питам се да ли је Тесла заиста толико тад веровао у живот на Марсу или само зналачки вешто користио медије да га са том егзотичном причом држе у жижи интересовања до следећег изума? И да ли је контакт са марсовцима био само живописна метафора за објаснити људима његову надолазећу бежичну технологију која нам је данас свима на дохват руку у сваком смарт-фону и нет-буку. Његовом технологијом сад располажу сви које мобилни телефон краси од кафе куварица до будистичких монаха у Ласи. Својим изумима успео нас је све на просторно-временској удаљености дотаћи а  ти марсовци (ако постоје) ће се сигурно и без нас снаћи.                   

за П.У.Л.С: др Младен Калпић 

3.3 3 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
2 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
Драгана
1 month ago

Зашто ви не покушате да их пронађете? Тесла ће вам помоћи 😀

Ivan Likar
Ivan Likar
1 month ago

Pa oni se sprdaju sa našim naučnikom,a neko još to skladišti,i to pomno,kako bi rekao Branimir Šćepanović.Činjenica je da je Tesla potonuo u misticizam i sanjarenje,ali je takođe činjenica da je i u tome bilo dosta ideja koji ljudi nisu razumeli i koje se i dalje mogu primeniti,kada bi ih ljudi shvatili.