Grafički roman “Sat” objavljen je 2018. godine u čast stogodišnjice proboja Solunskog fronta. U pitanju je zajednički poduhvat autorskog tima: scenario je na osnovu porodične priče napisao Dragan Lazarević de Lazare, oko četiri stotine crteža je uradio Vujadin Radovanović, a roman je obojio Rade Tovladijac. Sat je ovenčan nagradom 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga za najbolje strip-izdanje u 2018. godini.

Priča o jednom satu je istinita priča o pradedi Dragana Lazarevića, ratniku Radomiru Lazareviću. Radomir je kao vojnik srpske kraljevske vojske prešao preko Albanije i Sredozemnog mora, da bi stigao do Tunisa, gde je i preminuo 1916. godine. Sa druge strane, srtip prati i sudbinu Radomirove žene i njihovog malog sina, koji su ostali u selu Rođevići. Sat koji je Radomir dobio na poklon u Sidi Abdali (danas Menzel Burgiba) je njegovoj porodici u Srbiju doneo jedan ratni drug. Porodica taj sat i danas čuva kao uspomenu i svojevrsnu relikviju.

Scenarista Lazarević je zapisao:

Radomirova priča je portesno svedočanstvo o nadljudskim naporima naših predaka, njihovom prijateljstvu, vernosti, hrabrosti i požrtvovanosti srpskih junaka koji su svoje živote utkali u svaku stopu naše svete zemlje. To je i priča o ljubavi i vernosti koje su do juče bile sinonim svakog braka… To je i priča o gostoprimstvu tuniskog naroda, ljubavi i poštovanju jedne arapske porodice prema srpskim ratnicima, kroz više generacija, kao i brizi i posvećenosti francuskih medicinskih službenika tokom Prvog svetskog rata. Ponekad je potrebno da prođe stoleće da bi se kroz više generacija pojavio neko ko će moći da sagleda, prenese i opiše naša dela… ali za to valja imati potomke.

Strip je specifična umetnička forma – u neku ruku, u pitanju je spoj književnosti i likovne umetnosti. Sat je jedan od onih stripova koji na čitaoce ostavljaju jak utisak: nema previše teksta, ali se u svakoj rečenici osete snažne emocije. Takođe, na svakoj slici se može videti kroz šta prolaze glavni junaci – pritom ne mislim na pejzaže snežne Albanije, ogromno Sredozemno more ili na slike Tunisa – na njihovim licima može se videti zabrinutost za članove prodice koji su daleko i tuga zbog neizvesnosti da li će ih ikada ponovo videti.

Ovo nije strip o velikim vojskovođama, već o malim, običnim ratnicima, koji su ostavljali porodice i porodična imanja i odlazili u nepoznato. O njima se ne zna mnogo, ali čitajući o Velikom ratu, ne možemo a da se ne zapitamo kako su se oni osećali? O čemu su razmišljali tokom prelaska preko Albanije? Autori stripa snam donekle daju odgovore na ovakva pitanja: iako je u pitanju lična, porodična priča, prema kritičarima ona je „dovoljno opšta da se može pripisati velikom broju srpskih porodica s početka 20. veka.“

Za P.U.L.S.E Bojana Komarica

  Istorija, Književnost, roman, Umetnost