U petak je preminuo Petar Borota, nekadašnji čuvar mreže OFK Beograda i Partizana i golman reprezentacije SFR Jugoslavije – samo 22 dana pre svog 58. rođendana.

Rođen 5. marta 1952. u Beogradu, Borota je od 1970. do 1976. branio boje OFK Beograda i u dresu “plavih” odigrao ukupno 176 utakmica, od toga 131 prvenstveni meč. U sezoni 1976/77. prešao je u Partizan i nosio dres beogradskih “crno-belih” u 77 prvenstvih susreta.

Godine 1979. Borota je postao prvi golman Čelsija i za londonske “plavce” branio na 107 prvoligaških utakmica.

Zatim se obreo u portugalskom fudbalu, braneći boje prvoligaških klubova Portomenensea (sedam puta) i Boviste (15 puta).

U dresu reprezentaciju eks-Jugoslavije Borota je odigrao četiri međudržavne utakmice u 1977/78. godini.

———————————————————————————————————————–

Rođen 5. marta 1952. u Beogradu, umro 12. februara 2010. u Beogradu.

Reprezentativac i internacionalac, golman. Upamćen je po kiks golovima (Partizan-Zvezda, Rumunija-Jugoslavija), ali i po atraktivnim odbranama.

Na golu OFK Beograda bio je na 176 utakmica. U dresu Partizana igra tri sezone (1976-1979) – dva puta prvak Jugoslavije (1976, 1978). Kapiten i prvotimac londonskog Čelzija (1979-1983).

Igrao je još i za portugalske klubove Boavista i Porto.

Za mladu reporezentaciju Jugoslavije branio je čak 27 puta, dok je na golu “A” tima bio 4 puta. Debitovao je na prijateljskoj utakmici 5.oktobra 1977. u Budimpešti protiv Mađarske (4:3), a poslednju utakmicu odigrao je u Bukureštu, protiv Rumunije (3:2), u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope.

Petar Borota, golman. Za golmane se oduvek pričalo da su specifični i ekscentrični. Borota je bio odličan golman OFK Beograda. Vremenom, prerastao je svojim kvalitetom sredinu, i jedini logični korak u njegovoj karijeri je mogao biti ka Topčiderskom brdu. Partizan ili Zvezda.

Petar je stigao u Partizan 1977.godine i bio je jedna od par karika koja je nedostajala da se te godine zaokruži stvaranje šampionskog tima. Pravi čovek na pravom mestu. Pokazali su to rezultati te sezone. “Crno-beli” su nadmoćno osvojili titulu, a ceo tim je delovao kao mašina. Sve se poklopilo – sjajan trener (Ante Mladinić), vrhunski igrači, i odani navijači, koji su te godine bili dvanaesti igrač, pa je mečeve u Beogradu posmatralo u proseku po 25.000 gledalaca! Kako to nestvarno zvuči…

Petar Borota je dao ogroman doprinos, primio je samo 19 golova, a ruku na srce, imao je i odlične odbrambene igrače ispred sebe. Njegov kvalitet nije bio sporan. Branio je ono što su svi već videli u mreži, a ono što ga je odlikovalo bili su i izleti van šesnaest metara. Nije se libio da istrči i 30 metara od gola ako treba. Ponekad i nije trebalo, ali on je izletao.

Osim te osobenosti, Borota je i kao sportista delovao sasvim atipično, van svakih šablona. Jedini golman koji je u to vreme, umesto klasičnog šorca, nosio crne bermude. Onda je bio i prvi fudbaler koji je na svojoj glavi oblikovao “mini – val” frizuru. Hteo je da imidžom oponaša tada slavnog Kevina Kigena, ali kod saigrača je izazvao samo napade smeha. Znači, golmanske bravure, izlasci van 16 metara, crne bermude i čudna frizura. Previše za shvatanja običnih ljubitelja fudbala sa Balkana. Ali, Petar Borota je ostao svoj i gurao svoju priču.

Jedan od delova te priče je i susret u Bukureštu između Rumunije i Jugoslavije, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Cela zemlja je bila ispred TV ekrana i gledala tu ludu utakmicu. Borota je već u prvom minutu uspeo da primi gol sa 40 metara. Kako je kasnije rekao u jednoj emisiji, njegov otac nije stigao ni da naseče pršutu svojim drugarima, koje je zvao da gledaju utakmicu, a Petar je već kapitulirao! Ostao je ukopan na liniji, a posle je još tri puta morao u mrežu po loptu. Ipak, bilo bi nepravedno optužiti ga za sve te golove, jer oba tima su delovala ludo i smušeno, pa smo na kraju mi ipak pobedili 6-4! Mužinić, Trifunović, Filipović, Sušić… strelci se ne zaboravljaju.

Zatim, u roku od par meseci slede dva događaja koja su dobrim delom obeležila Borotinu karijeru i još više u javnosti učvrstila sliku o njemu kao čudaku. Znam samo da je u oba slučaja ljudima naterao suze na oči. Nekome radosnice, nekome suze od smeha, a meni, nažalost, suze očaja i tuge.

Igrala se revanš utakmica Kupa evropskih šampiona u Drezdenu. Dinamo Drezden protiv Partizana, a Partizan je u tadašnju Istočnu Nemačku doneo 2-0 iz Beograda. Generacija koja je superiorno osvojila domaće prvenstvo čekala je potvrdu kvaliteta u Evropi. Odličan rezultat, osim ako ne napravite neki težak kiks. Borota ga je napravio. Spustio je loptu na peterac, za takozvanu “bekovsku loptu”.

Bez razloga, jer nije bilo gol-auta niti faula, pa samim tim ni razloga za taj potez. “Prekid filma” u glavi Petra Borote. Jedan od igrača Dinama je prišao lopti i ćušnuo je u gol. Posle Partizan prima još jedan gol , i na penale ispada već u prvom kolu! Zar tako jeftino…

Apsolutno istu stvar Borota ponavlja i protiv Crvene Zvezde. Derbi po snegu, a Borota opet postavlja loptu na peterac i daje instrukcije saigračima. Miloš Šestić prvo ne veruje u to što vidi, a zatim, shvata da mu se nudi prilika na tacni i on je koristi. Prilazi lopti i gura je u mrežu. Borota protestuje kod sudije, ali sve je čisto. Gol se, naravno, priznaje, a tu utakmicu Partizan gubi 1-3!

Te dve slike ostale su zauvek u sećanju navijača, i niko Vam danas neće reći: “Da, Borota je bio sjajan golman”, što je on zaista i bio. Prokletstvo golmanske profesije.

Borota je napustio Partizan i otišao u Čelzi 1979. godine. Na svom debiju za londonske “plavce” uspeo je da sačuva mrežu protiv Liverpula, tadašnjeg prvaka Evrope. Na golu je nasledio tadašnju legendu Čelzija Pitera Bonetija, a sa navijačima londonskog tima je uspostavio srdačan i prijateljski odnos. Zajedno sa njima je skakao iza svog gola kada je Čelzi postizao golove, a oni su ga oslovljavali sa Pit. Kad neko stigne sa Balkana u kolevku fudbala i uspe da na takav način osvoji i rezervisane ostrvske fanove, onda možete zamisliti kakva je ličnost bio Petar Borota. Ekscentričan i do kraja svoj. Svi pričaju o penalu koji je odbranio, a zatim sa loptom ušetao u mrežu kako bi uzeo kačket koji mu je spao sa glave prilikom intervencije. Ta priča je toliko ušla u legendu, da je nemoguće razlučiti da li je ona plod mašte ili stvarni događaj.

Čelzi je skliznuo u Drugu diviziju, ali status i kvalitet Petra Borote nisu bili sporni. Nanizao je 107 utakmica za Čelzi, i bio jedna od njegovih legendi ranih osamdesetih.

Počivaj u miru, Pit.

sa sajta www.reprezentacija.rs

za P.U.L.S.E:  Mihajlo Simić

  Mihajlo Simić, Moca, Petar Borota, Sport