Film Isijavanje (1980.), sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi, doneo je novo, veoma intrigantno iskustvo, ispričano kjubrikovski pročišćenim filmskim jezikom. Rađen po istoimenom romanu klasika horora Stivena Kinga, scenario ponire u najmračnije dubine ljudske psihe, ubilačkog nagona pomračenog uma zaslepljenog klaustrofobijom jeze čoveka smeštenog u samotni svet. Priča o piscu, progonjenim ludilom i avetima krvave tragedije unutar jednog planinskog hotela (koji se, prema jednoj od legendi nalazi izgrađen na mestu koje je nekad bilo groblje pobijenih Indijanaca, straosedeoca i vlasnika te zemlje), priča o raspadu jedne porodice, o mračnoj strani čovekove psihe u uslovima stravične teskobe izolovanosti od ostatka sveta, stanju surove alijenacije urađena je tako da gledalac stalno iščekuje da se nešto dogodi, a taj momenat stalno se odgađa. Dizanju tenzije i zloslutne teskobe, pored sjajne Nikolsonove glume, doprinose stalni pokreti kamere niz hodnike sablasnog hotela, zakovanog snežnim smetovima- jezivo samotnog i odsečenog od ostatka sveta. Atmosfera filma propraćena je klasičnom muzikom, radnjom smeštenom u zimskom periodu koja predstavlja motivaciju za uvođenje motiva izolacije i nemogućnosti komunikacije sa svetom. Soba 237 simbolički je kompleksna. Ona je metafizička granica. S jedne strane vrata nalazi se objektivna stvarnost dok je sa druge onostrana – iz nje izlaze duhovi, bića prošlosti koja oživljavaju u svesti dečaka, a kasnije i njegovog oca.
.
Sve što je Stenli radio uključivalo je neverovatnu posvećenost, ali tu nije bilo manije. Bio je neverovatno blag lik. Samo jedna stvar bila mu je potrebna da zadrži tu mirnoću: muzika. I uvek je bila tu. Bilo mi je teško da se naviknem da živim sa tipom koji po celi dan samo sluša ploče klasične muzike! Bio je poput čoveka koji ne može da pregura dan bez kafe, samo što su njemu to nešto bile muzičke ploče. Upalio bi, na primer, Riharda Štrausa i bez prestanka mi pričao o projektu koji sprema. A jedino o čemu je bio sposoban da priča sa više strasti od filmova bila je upravo – muzika.
Liberalne, avangardne, oslobađajuće i revolucionarne – šezdesete i sedamdesete godine 20. veka bile su plodno tle i ambijent za gomilu najrazličitijih umetnika i ekscentrika na svim poljima modernističkog stvaralaštva. Od definitivnog proboja rock and rolla, bitnika i pop-arta, preko undergrounda i psihodelije do uzleta autorskog filma, oslobođenog stega industrije uniformnosti i uzdignutog do nivoa umetnosti kroz radove Antonjonija, Bunjuela, Felinija, Bergmana i neprevaziđenog Tarkovskog, rađao se moćan umetnički senzibilitet, čitava jedna epoha neverovatne količine esencijalnih umetničkih dela – avangardnih, anarhičnih, šokantnih, osobenih, eksperimentalnih i snažnim autorskim pečatom obojenih. Decenije umetničkih sloboda, revolucionarnih previranja, kosmičkih pionirskih poduhvata i radikalnih promena obeležio je, između ostalih, svojim radom i kreativnim dometima režiser Stenli Kjubrik.
.
Zlokobnu atmosferu narastajućeg ludila, mračnih vizija piščevog sina koje najavljuju krvavi pir i smrt, napeto iščekivanje i jezu samoće, klaustrofobičnosti koja izjeda dušu pojačava, kao i uvek pažljivo odabrana, muzička podloga, stalno nadražujući nelagodnošću nerve gledaoca. Vremenom, kako film odmiče, neprimetno postajete deo priče, užasne more koja vas veže do samog kraja vlastitom magijom i čudesnim senzibilitetom. Bilo je to još jedno remek-delo Kjubrika – žanrovski upakovano u horor priču, ali tako osobeno prikazano da briše pred sobom sva moguća ograničenja i predrasude. Zadivljujuće psihološko iskustvo, ispričano unikatnim stilom. Vizuelne ideje u filmu odlično su osmišljene te je koncept simbola dobro predočen u adaptaciji. Simbol ogledala pojavljuje se više puta tokom filma. Film otvara scena jezera koje izgleda poput ogledala, Danny doživljava viziju gledajući u ogledalo, Jacka se često vidi u ogledalu u sobi njegove porodice, Jack je ugledao duha u ogledalu i najzanimljivija realizacija ove simbolike svakako se odnosi na reč REDRUM koja u ogledalu otkriva pojam MURDER. Simbol lavirinta pojavljuje se u više navrata; hodnici u hotelu odaju dojam lavirinta, uzorci na tepihu takođe odaju utisak lavirinta te se lavirint u tom slučaju odražava na celi hotel. U vizuelne ideje pripada i simetrija u filmu, zapravo je svaka scena horizontalno ili vertikalno simetrična. Simbol se moći zanimljivo realizuje u sceni u kojoj Jack Torrance i bivši čuvar Grady razgovaraju. Naime, dok Grady govori Jacku, može se videti samo Jackovo lice što mu pridaje moć. U trenutku kada je vidljivo Gradyjevo lice, ono počinje dominirati scenom što onda njemu pridaje vlast. Film sadrži i ekspresionističke i noir elemente koji su vidljivi u sceni kada Jack izlazi iz sobe 237, tada je scena tamno osvetljena poput noir filma, a naspram toga u celom filmu dominira svetlost. Kubricku se prigovaralo kako je krvavih prizora u Isijavanju premalo u odnosu na Kingom roman, pa je Kubrick vizuelno zamenio auditivnim. Kako bi postigla što bolja zvučna atmosfera, Kubrick bira muzičke predloške iz klasične domene muzičke umetnosti kako bi što bolje dočarao auditivnu stravu koja se u filmu oseti. Pomoću muzike postiže se progresivno posmatranje ludila koje eskalira u trenutku kada Jack odlučuje ubiti ženu i dete sekirom. Stravični zvukovi I muzika ponajviše utiču na neugodu gledaoca. Muzika koja se koristi u filmu sadrži čudnovate, cvileće zvukove koji dominiraju jednako koliko i vizuelni aspekt filma. Takođe, zvukovi koji su producirani dok Danny vozi tricikl hodnicima hotela ostvaruje neugodan osećaj pri gledanju, odnosno slušanju filma.
.
Sve počinje vašim uzbuđenjem zbog neke nove priče a završava se tako što je vi prepričate na platnu, objašnjava Kjubrik svoje viđenje procesa režije. Taj proces se kreće od najlepšeg literarnog nadahnuća do očaja. Ponekad je surovo i podseća na pokušaj da zapišete na parčetu papirića nešto što je neko upravo rekao, pri čemu stojite, četiri je sata i zimsko sunce zalazi. Morate da snimate, i pokušate da se prilagodite situaciji koja je upravo iskrsla. To je kao kada bek automatski nastavlja igru našavši se pred iznenadnom odbranom.
.
Za P.U.L.S.E Dragan Uzelac
Isijavanje Stenlija Kjubrika napisao/la Dragan Uzelac dana
Pregled tekstova autora – Dragan Uzelac →