Romantična komedija, a pomalo i drama. Uz to i crno-beli film. Pa još iz šezdesetih. Sve ovo su faktori koji ne privlače većinu gledalaca. Ipak, sve nabrojano ne treba da vas odbije od filma, jer je zapravo reč o fantastičnom filmu jednog od najznačajnijih reditelja zlatnog doba Holivuda.

“Ako hoćete da ljudima kažete istinu, uradite to na smešan način ili će vas ubiti.”

B.W.

Bili Vajlder (Billy Wilder) je na vrhuncu uspeha filma „Neki to vole vruće“ (Some Like It Hot) koji je premijerno prikazan 1959. godine, počeo da radi na sledećem, ispostaviće se isto tako velikom filmu „The Apartment“. Hteo je brzo da nastavi saradnju s maestralnim glumcem Džekom Lemonom. Rekli bi da se uspeh teško može ponoviti. Dva velika filma, godinu za godinu, s istim glumcem. Mnogim rediteljima, i umetnicima uopšte, to retko uspeva. Vajlder ne spada u tu grupu.

“Dobar reditelj mora biti policajac, babica, ulizica i kopile.”

B.W.

Holivudski reditelj rođen je kao Samuel Wilder u Austrougarskoj. U Ameriku odlazi s 27 godina, tačnije beži od Nacista. Pola njegove porodice završilo je život u zloglasnom Aušvicu. Mladi Jevrejin ulazi u holivudski svet kao scenarista, a ubrzo počinje i da režira. Osim za jedan naslov, Vajlder je za sve svoje filmove napisao scenario, a pisao je i za druge reditelje. Mada je toliko dobro savladao engleski jezik, maternji mu je bio nemački, da je bez većih problema pisao scenarija na tom jeziku, uvek je pored sebe imao jednog ili dvojicu američkih pisaca koji su njegove dijaloge doterivali. Naime, morali su tekst da prilagode tačnom govoru pojedinih socijalnih slojeva ili profesija. Nije, ipak, uspeo toliko duboko da uđe u jezik, a želeo je da njegovi junaci govore tačno onako kako govore biznismeni i prodavci na benzinskim pumpama.

“Imam svojih 10 zapovesti. Prvih devet su da ne smeš biti dosadan. Deseta je da imaš pravo da poslednji kažeš: Rez!”

B.W.

Apartman je čudesan film. Pre svega je zabavan, ali je i ozbiljan, publiku dovodi do ushićenja, ali je istovremeno i gura u očaj. Junaci vas sve vreme nerviraju, ali su vam i simpatični, tako da navijate za njih. Malo ih volite, malo bi im držali predavanja o ponašanju. Glavni junak (Džek Lemon) je šlihtara, šefovima u kompaniji ustupa svoj stan kako bi se švalerisali. To radi samo da bi napredovao na poslu. Oko toga se vrti cela priča, a Vajlder je maestralno vodi.

Vajlderu se sviđalo ime Šeldrejk (Sheldrake), tako da je njime nazvao likove u čak tri slavna filma: „Apartman“, „Bulevar sumraka“ i „Poljubi me, budalo“.

Glavna tema filma zapravo je seksualno uznemiravanje. Slavni scenarista i reditelj je predvideo veliku temu 21. veka, kada o tome nije bilo ni reči, a nisam siguran da je i sam termin postojao u to vreme. Tako se iza romantične komedije zapravo krije čitav spektar tema koje će tek postati bitne, koje će isplivati kao problem nekoliko decenija kasnije. Između ostalih tu je i zlostavljane zaposlenih. Tu su naravno i univerzalne teme: preljuba, usamljenost, zaljubljenost, neodlučnost u izboru partnera, manipulacija osobe koja je zaljubljena…

“Austrijanci su briljantan narod. Uspeli su da ubede svet da je Adolf Hitler Nemac, a da je Ludvig van Betoven Austrijanac.”

B.W.

Vajlder je vrlo dobro razumeo svet u kome je živeo. Na osnovu svega što je video mogao je da nasluti kuda sve to vodi. Ispostavlja se da nije mnogo pogrešio. Zato je gledanje njegovih filmova dragoceno iskustvo i danas. Ne dozvolite da vas zavaraju sve te etikete koje se lako lepe uz filmove Bilija Vajldera. Gledajte velikog majstora. Nešto ćete naučiti o sebi, a možda i budućnosti.

“Ako nešto mrzim više od toga da ne budem ozbiljno shvaćen, to je da budem shvaćen previše ozbiljno.”

B.W.