Koristim moć buntovne mladosti da sprečim „plastelinizaciju“ sopstvenog mozga
Crteži sa školske klupe
Ovaj moj “projekat” ne predstavlja ništa drugo sem poruke koju želim da prenesem bilo kome, pa makar to bile i tetkice koje brišu školske klupe na kojima su, uostalom, iscrtani svi ovi radovi. Kada odrastate u sredini kakva je ova, zaječarska, i (ne)vremenu u kome jako mali broj pojedinaca razmišlja svojom glavom, ne preostaje vam ništa drugo sem da stisnete pesnicu i dignete je visoko u vazduh, svesni da će vas društvo etiketirati posle prvog pokušaja da nešto kažete. Počeo sam sa temom medija, iz prostog razloga, što svaka iole svesna osoba shvata da su mediji jedan on najefikasnijih načina da se manipuliše masom, a spektar delovanja je tako šarenolik. Počev od informativnih emisija pa sve do muzike. Inspiraciju za radove sam nalazio svuda oko sebe, a kroz teme crteža se provlače načini na koji mediji manipulišu kao i ciljevi istih.
Kritike školskih drugova su razne: “Brate, ti si lud” , “Uuu… jebo te, bolesno”, “Šta se tebi sve mota po glavi”… Naravno ima tu i drugova koji razmišljaju o poruci crteža i razmišljaju na sličan način kao i ja.
Prijatelji su me pitali zašto ne crtam na papiru? Crtati na papiru je nešto sasvim uobičajno, crtati na školskim klupama nije.
[youtube]lkxDhpAQcSg[/youtube]
Za P.U.L.S.E /Dušan Zdravković