Magnolija – žabe kao kazna i katarza

Možda je sve počelo od Rejmonda Karvera i njegovih priča o malim ljudima. Kada je Robert Altman pročitao te priče najverovatnije je rekao: „Imam ideju“. Spojio je nekoliko priča i napisao scenario o ljudima u Los Anđelesu koji su povezani samo uzgred ili nisu povezani, a onda ih sve ujedinjuje, doduše na nekoj meta ravni, zemljotresom. Film je ušao u distribuciju 1993. Samo šest godina kasnije, skoro pola veka mlađi Altmanov kolega Pol Tomas Anderson prikazao je publici film „Magnolija“. Devet različitih, neobično povezanih priča, na kraju, na nekoj meta ravni, povezuju žabe koje padaju s neba.

Tako je krug zatvoren – od Karvera do Magnolije. Kritičari govore o velikim razlikama između Altmanovog i Andersonovog filma. Ipak, teško je odoleti utisku da je to logičan nastavak, možda čak i celina.

Pol Tomas Anderson je pisao scenario tako što je sastavljao razne delove velike slagalice. Neke uloge je napisao za određene glumce, s nekim akterima je i razgovarao o liku koji tek treba da napiše. Mnoge motive je pronalazio, kako u životu, sopstvenoj prošlosti, tako i u knjigama koje je čitao. Centralna scena sa žabama inspirisana je događajima koji su opisani u knjizi Čarlsa Forta. Piscu se reditelj „odužio“ bar dva puta: u jednoj sceni se vidi njegova knjiga, a na odjavnoj špici stoji zahvalnica. Anderson je ispričao da je biblijske reference vezane za žabe otkrio tek kada je završio pisanje scenarija. A onda su mu ukazali na to da u Bibliji toga ima na pretek. Andersonu se dopao stih iz Knjige izlaska: „Ako odbiješ da ih pustiš, pomoriću ti zemlju žabama“. Stih je obeležen brojem 8:2 pa je reditelj napunio film s ta dva broja, najčešće se pojavljuju kao jedan broj: 82. Recimo, na početku kažu da ima 82 posto šanse da padne kiša…

Iza svih tih slojeva kojima je napunio film do samog vrha stoje bazični ljudski problemi, muke i dileme. Anderson je povezao junake pre svega tako što dele sve te probleme, muke i dileme. Kiša žaba mu tu dođe kao rešenje, kao apokalipsa posle koje sve može iz početka. Junaci su upareni, tako da bar dvoje protagonista deli po jednu zajedničku dramu. Usamljeni su i traže ljubav, osećaju da su izgnani iz društva, živeli su u nezdravom braku, varaju supružnike, loše se odnose prema ženama, pokušali su da izvrše samoubistvo…

Anderson je snimio film mozaik kako bi prikazao gde sve ljudi zapinju dok hodaju kroz život. Toliko muke, toliko bola koje junaci nanose kako drugima tako i sebi može da opere samo kiša, ali ne neka obična kiša. Ne, to nije dovoljno. Na njih je morala pasti teška kiša. Kiša velikih žaba koje pucaju i krvare kada padnu na beton, krovove kuća i automobile, kao i na glave junaka, ili bi bilo preciznije reći antijunaka. Žabe su u isto vreme i kazna i razrešenje, one su tu da još jednom opomenu protagoniste, ali su tu i da ih oslobode tereta.

Magnolia je film koji će vas emotivno rasturiti. Kada krene odjavna špica sebi ćete obećati da nećete više nikada gledati ovaj film, ali vrlo brzo ćete se predomisliti. Magnolija je film koji se mora gledati s vremena na vreme. Anderson je snimio delo koje nas podseća na to da smo pogrešni, ali da postoji mogućnost da oprostimo sebi i drugima. Makar morale i žabe da padaju po nama.