Mračna stvarnost poslednjih dana Entonija Burdena

Postoji scena na početku novog dokumentarca “Roadrunner” koja izgleda nezamislivo za svakoga ko je proveo poslednjih nekoliko decenija gledajući Entonija Burdena kako putuje svetom.

Sedeći na podu privatne sobe u tradicionalnom japanskom restoranu, Burden ćutke jede svoj obrok dok mu dve žene koje serviraju nespretno klimaju glavom. Sve što može smisli da kaže je: “O, vau, spektakularno”, i nastavi da žvaće. To je toliko daleko od neljubaznog, angažovanog Burdena koji je oduševljavao gledaoce širom sveta uuu svojim emisijama, posebno u “No Reservations” i “Parts Unknown”.

Kada je dobio priliku da napravi svoju prvu turističku emisiju, nazvanu “Cook Cook”, za Food Netvork početkom 2000-ih, Burden je mogao da krene s relativno laganim putovanjem u Evropu. Ali pošto nije bio siguran da li će ikada više imati priliku da se bavi ovom vrstom posla na televiziji televizije, otišao ke na dva mesta koja je oduvek želeo da poseti: Japan i Vijetnam.

“Odmah je postalo jasno da nikada nije putovao”, kaže dugogodišnja producentkinja Lidija Tenaglia o svom prvom susretu sa Burdenom u filmu koji je režirao oskarovac Morgan Nevil. Njen kreativni i romantični partner Kris Kolins dodaje: “Njegova putovanja bila su u njegovoj glavi. Nismo znali šta radimo. Definitivno nije znao šta radi. I Toniju je odmah postalo neprijatno.”

Brzo su otkrili da je Burden u stvari bio prilično stidljiv sa novim ljudima koje upoznaje. Morao je da bude ohrabren da bi komunicirao sa strancima. Kolinsova ocena posle prvog dana snimanja bila je: “S****ni smo”.

Ostalo je, naravno, istorija jer je Burden postao jedan od najharizmatičnijih TV voditelja svih vremena, smišljajući stvari u hodu dok je išao sve dalje i dalje. Jedno od otkrića koje vidimo u ranom delu dokumentarnog filma je da bi putopisne emisije mogle biti jednako filmske kao i njegovi omiljeni filmovi, pronalazeći inspiraciju u “Apokalipsi sada” za epizodu o reci Mekong.

Mnogo radosti može se naći u “Roadrunneru” dok gledamo kako Burden stiče samopouzdanje i dostiže nove kreativne visine, ali takođe postoji prožimajući mrak iza ugla dok se film provlači kroz svoje dvosatno prikazivanje. Jer, znamo da vreme ističe za čoveka koji je sebi oduzeo život u 61. godini, pre tri godine.

Tokom čitavog filma čujemo na desetine ljudi koji su Burdena blisko poznavali. Postoje intervjui sa njegovim najbližim prijateljima poput kuvara Erika Riperta, koji je otkrio njegovo telo u toj francuskoj hotelskoj sobi, kao i sa producentima, rediteljima i snimateljima koji su decenijama sarađivali na njegovim TV projektima. Čak je tu i sedenje sa njegovom bivšom suprugom i majkom njegovog jedinca, Otavijom Busia, koja kaže da je ovo poslednji put da će ikada javno govoriti o njemu.

Ali postoji jedna osoba koje nema: Azije Arđento. U poslednjiem činu dokumentarca dominira poslednji romantični partner Burdena, baš kao što film sugeriše da mu je pred kraj bilo svega preko glave.

Aziju prvi put srećemo kako sedi preko puta Burdena u malom porodičnom restoranu u Rimu tokom scene osme sezone finala “Parts Unknown”. Njemu bliski ljudi kasno su mogli da vide da se zaljubio i razvijao ono što je izgledalo kao poseban fokus na italijansku glumicu.

Muzičar Džoš Hom kaže da je Burden aktivno tragao za nečim “divljim i još divljijim”. Njegova bliska prijateljica Alison Mošar, frontmenka The Kills, otkrila je da joj je Burden u mailu napisao da zna da će se veza “vrlo, vrlo loše završiti”.

U određenom trenutku, Burden je zaključio da je završio sa radom na “Parts Unknown”.

“Ne mogu više da živim svoj život ovako”, rekao je svojim producentima. “Završio sam. Završio sam sa ovim, završio sam sa vama ljudi. Svakom bendu dolazi kraj. Vreme je da se raziđemo i krenemo svako svojim putem”, dodao je.

Nakon što je u suštini uništio porodicu koju je imao sa bivšom suprugom i ćerkom, rekao je svom timu da želi da se pobrine da ne pokvari stvari sa Arđento. Dali su mu svoj blagoslov da se povuče iz emisije, ali na kraju nije mogao da odustane.

Nedugo zatim ekipa je otišla u Hong Kong da snima ono što je na kraju bila epizoda koja je razbila “Parts Unknown”.

Dugogodišnjem reditelju emisije pozlilo je u poslednjem trenutku i Burden je uvideo priliku. Arđento je trebalo da režira epizodu. Njegova uobičajena ekipa nije imala drugog izbora nego da se povinuje, ali vrlo brzo je sve počelo da se raspada dok je ona ubrzavala proces koji su godinama usavršavali.

Vidimo kako Arđento viče “rez” dok Burden intervjuše nekoliko tražilaca azila tokom kasnonoćnog obroka. Svi se resetuju i ponovo snimaju scenu kao da je reč o filmu , a ne onoj vrsti pravog, iskrenog razgovora po kojem je emisija bila poznata. – Nikad, nikad on to ne bi učinio – seća se producentkinja Helen Čo sa kombinacijom razočaranja i gađenja.

Pored angažovanja svoje devojke da režira, voditelj je odlučio da otpusti svog veterana kinematografa Zaka Zambonija – koji je osvojio tri nagrade Emmy za rad sa Burdenom – nakon što se sukobio sa Arđento oko snimanja. Na njegovo mesto doveo je legendarnog saradnika Vong Kar-vaija – Kristofera Dojla.

“Kada je Toni otpustio Zaka, bila je to ogromna crvena zastava upozorenja”, kaže Čo. “Jer ako će to učiniti nekome poput njega, bilo ko u najužem krugu je u suštini za jednokratnu upotrebu.”

Izgleda da je Burden za to vreme “palio mostove” levo i desno.

“Rekao mi je neka sranja koja su me stvarno jebeno naljutila*- kaže njegov prijatelj i mentor Dejvid Čang, posle kratkog oklevanja. – Znaš, j****a, Toni je rekao da nikad neću biti dobar otac”, otkriva, kidajući se.”To boli.”

Priznaje da se Burden verovatno “projektovao” i da je duboko u sebi bio uznemiren zbog toga što on sam nije ona “romantična ideja” onoga što otac treba da bude za svoju malu ćerku.

Implikacija filma je da je Bourdain postao “zavisnik” od Arđento na isti način na koji je ranije bio navučen na heroin. Učinio bi sve za nju, od divljenja, poput toga da postane otvoreni zagovornik pokreta Time’s Up, nakon što je ona optužila Harvija Vajnstina za silovanje ili destruktivna dela, poput omogućavanja da u potpunosti transformiše emisiju na kojoj je izgradio svoju karijeru.

CNN je na kraju povukao njene epizode iz emitovanja nakon što je optužena da je i sama seksualno napala maloletnicu.

“To nije bio on. Stvorio je nešto što je bilo toliko važno. To je bilo nasleđe njegovog života, a ne glupa s**** koja je učinio na kraju”, kaže Tenaglija.

To “glupo s*****” došlo je do izražaja u Strazburu u Francuskoj, gde su Burden i Ripert snimali epizodu “Parts Unknown” koja se nikada neće emitovati. Prema rečima članova ekipe koji su bili sa njim, bio je besan zbog tabloidnih fotografija koje su nagoveštavale da ga je Arđento varala sa francuskim novinarom. Pet dana kasnije, oduzeo je sebi život u svojoj hotelskoj sobi.

“Kako se pripovedač odjavi bez ostavljanja poruke?”, glasno se pita umetnik Džon Lori, prenosi “Headliner”.

Ali kako producent Čo pretpostavlja, njegova poslednja poruka je možda postojala u obliku njegove poslednje Instagram priče gde je podelio muziku Enia Morikonea iz filma “Violent City” iz 1970. godine, osvetničkog filma koji se otvara paparazzo fotografijama žene koja vara svog muža. “Mislim, sve je tu”, kaže ona.

“Roadrunner” ipak ne krivi Aziju Arđento za Burdenovu smrt. Čak i oni koji su mu bili najbliži još uvek ne mogu da shvate kako je došao do tačke da sve to okonča.

Najjednostavnije objašnjenje dolazi od Majkla Stida, koji je režirao poslednju epizodu “Parts Unknovn”. Posle Burdenove smrti, kaže da je svom sedmogodišnjem sinu rekao: “Mislim da se Toni na kraju osećao sam i osećao je da ne može ni sa kim da razgovara o bolu koji se dešavao u njemu.”

Izvor: B92

Los Anđeles: Najveća strast čuvenog Entoni Burdena

Poznati američki kuvar, pisac i televizijsko lice Entoni Burden očaravao je gastronomske zaljubljenike širom sveta godinama. Jedan grad je i njega “kupio”. Pročitajte zbog čega.

Entoni Majkl Burden, inače rođeni Njujorčanin bio je poznati američki kuvar, pisac i televizijsko lice. Samosvojnost, strastvenost i nefiltrirana životna prizma, osobine su koje su ga učinile jednim od omiljenih TV junaka, uključujući i naše podneblje, a to se naročito odnosi na ljubitelje gastronomije i putovanja, koje intrigira kako zaista izgleda život iza zatvorenih kuhinjskih vrata širom sveta.

Kao domaćin serijala “A Cook’s Tour”, Bez rezervacija” i 11 sezona emisija “Nepoznati predeli” na CNN-u, Burden je gledaoce suptilno uveo ne samo u domove i kuhinje ljudi širom sveta, već ih je upoznao i sa njihovim navikama, kulturom, običajima, ritualima.

Burden nažalost više nije sa nama, sa njime su otišle i njegova dečija radoznalost, emisije za dušu, slikoviti život na društvenim mrežama, koji je bio hodočašće obožavateljima širom sveta. Njegov život tragično je okončan upravo na snimanju jedne takve emisije („Nepoznati predeli“) u Parizu juna 2018. godine.

U amanet nam je ostavio trajne preporuke, sećanja, kojim se iznova i iznova vraćamo. A kojoj destinaciji se najčešće vraćao on? Odgovor glasi Južna Kalifornija, i njena metropola. Otud je i ovaj tekst omaž njegovoj fascinaciji, Los Anđelesu, u kojem je proveo dobar deo vremena tokom svih godina njegovih putešestvija.

„Ono što volim kod Los Anđelesa je porodični restoranski biznis, kultura življenja omeđena profesijom, možda je bolje reći“, izjavio je jednom prilikom. U miniserijama koja su otkrivala gastronomska predgrađa ovog velegrada, otkrio je da je upravo LA jedan od retkih gradova u kojem ovakvi biznis i dalje opstaju.

In-N-Out

Poput mnogih turista koji dođu u Ameriku, a cene dobar burger, Burden je obožavao  „In-N-Out“, osnovan upravo u Kaliforniji 1948. od strane Harije i Ester Snajder. To je oduvek bio njegov prvi losanđeleski obrok. A tamo ni za šta drugo nije mario nego za jedan „Double Double“, sočna govedina sa sirom i lukom. Nije ga doduše voleo samo Burden, deluje kao da ga i dan danas vole svi. Merilin Menson, Džulia Roberts, Riz Viterspun, Dajan Kruger, i mnogi drugi.

Hotel Marmont (Chateau Marmont)

Ovaj hotel, dvorac, delo arhitekte Arnolda Vajcmana rađen je po uzoru na francuski zamak „Chateau d’Amboise“, koji je deo francuske kulturne baštine od 1840. godine. Upravo je on bio Burdenovo „sedište“ kada god bi ga put naneo u Holivud. Jednom prilikom je za magazin „Travel+Leisure“ izjavio da „kada bi mogao da bira gde da ostatak svog života privede kraju to ne bi bio ni Pariz ni Tokio, već Marmont na Bulevaru Sanset 8221“.

Hotel bez koga ne bi postojao film Buntovnik bez razloga sa Džejms Dinom, koga je Beti Dejvis umalo spalila dva puta, koji je svedok ljubavi Šeron Tejt i Romana Polanskog, domaćin Džimu Morisonu, Led Zeppelin, Helmutu Njutnu, Natali Vud…

Obožavali su ga i Čarls Bukovski, Eni Libovic, Tim Barton, Kventin Tarantino, Hanter S. Tompson, Skot Fitcdžerald.

Cielito Lindo

Burden je čitavu jednu emisiju “Nepoznati predeli” proleća 2017. posvetio meksičkoj hrani i kulturi Los Anđelesa. Posetio je „Cielito Lindo“, u ulici Olvera, u kojoj se restoran nalazi od daleke 1934, čuven po svojim takitosima u sosu od avokada. Burden je takitose i buritose punjene pasuljem i maćakom (tradicionalno sušeno meso, jako začinjena govedine ili svinjetina, koja je rehidrirana, i kao takva postala biser kuhinja Severnog Meksika i jugozapadne Amerike) tamanio sa  komediografima Al Madrigalom i Gustavom Areljanom, autorom kultne knjige “Taco USA: How Mexican Food Conquered America.”

Na tom tragu, nije slučajno izdvojio i restoran „Tacos Villa Corona“, u Etvoter Vilidžu, koji je pozvat po svom doručku, „simbolične“ kalorijske vrednosti – buritos + takos. Ukoliko je ovo doručak, verovatno se pitate šta se tamo ruča? Verovatno ništa, nakon ovakvog prvog obeda, ako je verovati Burdenu.

Burden je bio i ljubitelj porodičnog „bikini bara“ „Jumbo’s Clown Room“, koji se nalazi u centru Istočnog Holivudu. Ovaj bar otvoren je 1970, ali je tek osamdesetih postao mesto bluda. Duh burleske, žestoka pića, klovnovi koji dominiraju po svim zidovima ovog lokala, deo su stare holivudske patine.

Korejska četvrt

Burden je restoran „Myung In Dumplings“ posetio za vreme emitovanja serijala na  CNN-u. Uživao je, gostivši se kraljevskim knedlama Vang mandu (sa gustim testom omotanim oko svinjetine, kimčija (tradicionalni korejski prilog, fermentisano i slano povrće)) sa uličnim umetnikom Dejvidom Čoeom, koji je imao sjajne tekstove u magazima Hustler i Vice.

Pio je pivo „Hite“, slatki, zlatni lager, od ječmenog slada i pirinča,  tankog tela, koji je svoj uzor našao u američkim pirinčanim klasicima poput Badvajzera. Uz
„OB“ i „Cass“, ovo pivo je deo inventara gotovo svih južnokorejskih barova i pabova.

U ovoj četvrti često je obilazio i Parkov roštilj (Park’s BBQ) na aveniji Vermont, čuven po Wagyu govedini i ggot sal ribaj stejku. Njegova omiljena porudžbina ipak je bila – jezik. Sveti triling azijske kuhinje činile su i tajlandske nudle izašle iz vrelih posuda za paru u lokalu Sapp Coffee Shop, koji se nalazi u jednom opskurnom šoping molu.

Osteria Mozza

Ispoštovao je Burden naravno i italijansku kuhinju, oličenu u kultnoj osteriji Mozza u aveniji Melrouz. Kancone, energija, oduševljenje, i pomalo holivudskog spektakla, Izuzev ovog poslednjeg imali biste utisak da se nalazite u nekoj od osterija čuvenog rimskog Trasteverea, nadomak jedne od najstarijih rimskih crkava Santa Maria In Trastevere.

Osteria Mozza je ležeran restoran, osim jedne kategorije – blačenja. Nensi Silverton, sve i svja ovog restorana, osoba je koja je stil i eleganciju brižljivo izdizala na pijedestal. Kultura oblačenja deo je nepisanih pravila ovog restorana. Burden je uživao u ručno izrađenim testeninama, goveđim taljatama sa roštilja, do kolača od ruzmarinovog maslinovog ulja poslastičarskog šefa Dalie Narvaes. Neka od holivudskih faca je jednom prilikom izgovorila –  „meni ovog mesta lokalci mogu recitovati napamet: najveći hitovi“.

Ukoliko ikada budete imali prilike da posetite ovo mesto, obratite pažnju na središnji deo „Mozze“, beli kararski (Karara, italijanski gradić u u kojem se rodio čuveni golman „Điđi“ Bufon) mermer odnosno Mozzarella bar, gde Nensi sastavlja dugačku listu malih jela sa svežom uvoznom mocarelom, kao i rikotom i buratom punjenom kremom.

Od Burdena se privremeno opraštamo, onako kako bi i on svoje veče priveo kraju, koktelom, u baru „Musso & Frank Grill“ u Holivudu, gde barmen Brajan Perulji kreira svoj klasični martini, najbolji u Los Anđelesu, toliko dobar, da je Burden na trenutak umeo da zaboravi da mu je koktel Negroni ipak bio najveća žudnja.

Autor: Pavle Jakšić

Izvor: N1

  B92, Entoni Burden, Kulinarstvo, Los Anđeles, N1, putopisi