Basara smatra da su kada je reč o društvenoj konstituciji i karakteru društvenog i političkog poretka presudni faktori usmerenost i kvantitet individualnih htenja članova tog društva, kao i da su oni stvar slobodnog izbora članova tog društva. Ali, ne dolaze li, generalno, pre htenja sklonosti i vrednosti – posredovane okolinom i kulturom – koje, istina, ne determinišu ponašanje u svakoj pojedinačnoj instanci, ali u većini slučajeva čine okvir za htenja koja su za pojedince uopšte vredna stremljenja?

Preovlađujući mentalitet jednog društva nije, kao što smatra Basara, prosto ishod individualnog voljnog izbora pojedinaca koji to društvo čine. U suprotnom, postavlja se pitanje, zašto neki narodi većinski ’hoće’ uređenost i vladavinu prava, a drugi to većinski ’neće’?

Basara termin srednja Evropa koristi u geometrijskom smislu, misleći na središnji deo ukupne teritorije kontinentalne Evrope. Dakle od krajnjeg severa Norveške do krajnjeg juga Peoloponeza ili do Krita, i od krajnjeg zapada Portugala do sredine planinskog venca Ural. Prema tim koordinatama, centar Evrope bi bio negde na granici između Poljske i Belorusije. Ako bismo zatim podelili sever, sredinu i jug Evrope na jednake delove po geografskoj dužini, Srbija (kao i Hrvatska, južna polovina Mađarske i Slovenija) bi pripala južnoj Evropi, a ne srednjoj.

Ja govorim o srednjoj Evropi pre svega kao o kulturno-istorijskom evropskom regionu.

Ponavljam da među mojim argumentima centralno mesto ne zauzima prosta geografija, već politička, kulturna, društvena i ekonomska istorija, i, mogao bih dodati, kulturna geografija. Stoga ja ne tvrdim, kako Basara navodi, da prosto fizička geografska lokacija zakonomerno određuje nivo uređenosti, visinu ekonomskog standarda i karakter društvenog poretka.

Ja svojom tezom ne namećem, u kulturno-istorijskom i društvenom smislu, smeštanje Srbije istočnije ili južnije od mesta na kojem se nalazi. Mišljenje koje sam naveo o rasporedu područja srednje i jugoistočne Evrope je, uveren sam, većinsko. U prilog tome sam naveo i mišljenje autoriteta iz oblasti geografije.

Kao što liberalna demokratija nije geografski neutralna ni po istoriji svog nastanka, razvoja i glavnih pravaca ekspanzije, ona to nije ni po uslovima svog uspostavljanja i održanja. U suprotnom, zašto nije uspešno uspostavljena u Avganistanu, Iraku, Egiptu, Libiji i Mjanmaru?

Pritom, na osnovu Basarinog publicističkog dela, ja bih rekao da se on ni ne zalaže za savremenu liberalnu demokratiju, već za nekakav elitistički i autoritarni poredak.

Južna Koreja, koju Basara navodi kao primer uspešne primene liberalnog političkog konstruktivizma, je bila pod vojnom upravom SAD od 1945. do 1948., a zatim je sve do 1987. imala autoritarne, represivne režime (uključujući i ukupno četvrt veka režima vojne diktature), koji su primenjivali i takve ’liberalno-demokratske’ mere poput kontrole zakonodavne i sudske vlasti od strane izvršne vlasti, vanrednog stanja, neregularnih izmena ustava, pucanja na demonstrante iz vatrenog oružja i hapšenja opozicionih članova parlamenta.

P.S. ’Piculin’ –  to sam već čuo, ali u osnovnoj školi.

za P.U.L.S.E tekst: Bojan Viculin

Mape: StAGN

Prethodni tekst

  Bojan Viculin, Društvo, geografija, Jugoistočna Evropa, Politika, Svetislav Basara