Sun Cu – O špijunima – Kada se pokrene velika vojska i rat oduži unedogled, država će osiromašiti a narod će biti iscrpljen. Nije čovečan onaj ko se prvo neobavesti o stanju prilika u neprijateljskoj vojsci i ko svoje obaveštajce dobro ne nagradi. Takvi generali nisu sposobni da vode vojsku i služe svojoj državi. Oni se ne odlikuju osobi nama koje su potrebne da bi se ostvarila pobeda. Pametan vladar i mudar general pobeđuju uz pomoć valjane obaveštenosti i dobrog predviđanja.

 

Predviđanje nije dar koji dolazi s neba niti na osnovu ranijih primera ili putem proračuna. Predviđanje se izvodi na osnovu podataka do kojih dolaze oni koji dobro poznaju prilike neprijatelja.

 

Postoji pet vrsta špijuna: lokalni špijuni, unutrašnji špijuni, preobraćeni špijuni, žrtvovani špijuni i preživeli špijuni. Kada svih tih pet vrsta špijuna rade istovremeno, niko im ne može ući u trag – ovakav metod je genijalan i od neprocenjive koristi za svakoga vladara.

 

Lokalni špijuni se vrbuju iz redova domaćeg stanovništva. Unutrašnji špijuni se vrbuju iz redova neprijeteljevih službenih lica. Preobraćeni špijuni se vrbuju među neprijateljskim špijunima. Žrvovani špijuni su oni kojima dajemo netačne podatke da bismo zaveli neprijateljske špijune. Preživeli špijuni su oni koji se vrate s podacima.

 

 

 

Među službenicima neprijateljske države postoje oni koji se mogu potkupiti tajnim kanalima da bi se od njih dobila obaveštenja o stvarnim prilikama u njihovoj zemlji i planovima koji su upereni protiv vas. Oni takođe mogu poslužiti za stvaranje nesloge i razdora u neprijateljskim redovima.

 

Stoga u vojsci špijuni uživaju najve će poverenje, bivaju najizdašnije nagrađeni i njihov identitet se čuva u najstrožoj tajnosti.

 

Nezadovoljni špijuni mogu preći na stranu neprijatelja.

 

Da bi vam špijuni bili od koristi, morate se prema njima ophoditi mudro i pametno,humano, pravedno i istančano. Ovo je vrlo važno, jer špijuni mogu biti od pomoći u svakoj situaciji.

 

Svaki problem, da bi se rešio, zahteva odgovarajuće predznanje.

 

Ako se neki tajni plan pročuje unapred, treba pogubiti i špijuna i one kojima je on o tome govorio.

 

Kad god nameravate da napadnete neku vojsku, zauzmete neki grad ili ubijete neku osobu, morate prvo doznati imena protivničkih generala, njihovih ađutanata i oficira, čuvara kapija i ličnih odaja. Ovo morate dati u zadatak svojim špijunima.

 

 

 

Kad god se spremate za napad ili borbu, morate prvo doznati kakve su sposobnosti onih koji služe neprijatelju, pa se shodno tome možete i postaviti prema njima.

 

Morate otkriti neprijateljske špijune, potkupiti ih i pridobiti na svoju stranu, tako da od njih napravite preobraćene špijune. Na taj način doći ćete i do potrebnih informacija o tome koga da vrbujete kao lokalnog i unutrašnjeg špijuna. Lokalni i unutrašnji špijuni će vam pomoći da ubacite žrtvene špijune s lažnim podacima. Sve ovo će omogućiti preživelim špijunima da uspešno obavesvoje zadatke.

 

Neophodno je da vladar u potpunosti bude upoznat s radom svih pet vrsta špijuna, a to može jedino preko preobraćenih špijuna. Stoga se s preobraćenim špijunima mora lepo postupati. Dakle, samo izuzetan vladar i mudar general, koji umeju da upotrebe najinteligentnije ljude kao špijune, mogu ostvariti velike uspehe. Špijunaža je nezaobilazni deo ratovanja, i svaki potez vojske zasniva se na njoj.

 

Vojska ne može uspešno ratovati bez poznavanja stvarnih prilika u kojima se nalazi neprijatelj, a do podataka o ovim prilikama može se doći samo preko špijuna.

 

 

sa engleskog preveo: Zoran Marošan

 

 

 

Umeće ratovanja: Pobediti bez borbe je najbolje

 

Umeće ratovanja je jedno u nizu klasičnih dela velike duhovne baštine taoizma, istočnjačke psihologije, nauke i tehnologije i saznanja o ljudskoj prirodi. Smatra se jednom od najstarijih vojnih knjiga na svetu, vrhunskim delom vojne strategije i taktike i jednom od najuticajnijih knjiga na vojnu teoriju, ali i na savremene poslovne strategije i personalne strategije uspeha, kako na Istoku, tako i na Zapadu, gde je prvi put objavljena 1782. godine.

Ovaj kineski vojni traktat napisao je u 6. veku p.n.e. Sun Vu, odnosno Sun Cu — Učitelj Sun, kakvu je titulu imao po običajima tog vremena, a što je ostalo do današnjih dana.

Sastoji se od 13 traktata posvećenih aspektima ratovanja — Strategijske procene, Vođenje bitke, Planiranje opsade, Formacija, Sila, Praznina i Punoća, Oružana borba, Prilagođavanje, Manevrisanje vojskom, Teren, Devet zemljišta, Napad vatrom i Špijuni. Savremenim jezikom izraženo, reč je o pragmatičnim i filozofskim stavovima o resursima, lukavstvu, motivu koristi, fleksibilnosti, integritetu, tajnovitosti, brzini, pozicioniranju, iznenađenju, obmani, manipulaciji, odgovornosti i praktičnosti, a osnovni cilj je nepobedivost, pobeda bez borbe i sticanje moći koja ne proističe iz sile, već iz razumevanja fizike, politike i psihologije konflikta.

 

 

I kao kada je reč o nekim drugim drevnim kineskim knjigama, i ova je odolela vremenu i našla odraz u savremenom životu. Priče drevnog ratnika-filozofa zabeležene na bambusovim letvicama zaokupljuju pažnju i savremenih političara, menadžera i pojedinaca i u temelju su brojnih knjiga o postizanju uspeha. Umeće ratovanja primenljivo je na svako takmičenje i konflikt, od međuljudskih, do međunarodnih.

Sun Vu (544 — oko 496. p.n.e.) Konfucijev savremenik i filozof, značajno je uticao na sveukupnu filozofsku misao kineske kulture. Bio je pisac, diplomata, general i savetnik na carskim dvorovima. Potiče iz naroda Či i prema predanju bio je pripadnik šija — potomaka aristokrata koji su izgubili svoje posede tokom teritorijalne konsolidacije koja se dogodila u “periodu proleća i jeseni” (770–476. p.n.e.). Za razliku od većine sličnih aristokrata koji su bili putujući učenjaci, Sun Vu je bio dvorski vojni savetnik, a kralj Ho Lu iz dinastije Vu učinio ga je generalom. Tada su nastali i njegovi vojni traktati, a on stekao počasnu titulu Sun Cu — Učitelj Sun.

Istorija beleži da je imenovanje Sun Vua za generala i praktična primena njegove doktrine preobratila kraljevstvo Vu, koje je postalo jedna od najmoćnijih država u “periodu proleća i jeseni”. Iako je bio vojni strateg i “mudrac rata”, Sun Vu je čitavog života priželjkivao miran i spokojan život, pa kada je kraljevstvo bilo na vrhuncu moći, on je iznenada nestao. Stoga je tačan datum njegove smrti ostao nepoznat.

 

 

Umeće ratovanja je zapadni prevod naslova knjige koja se na kineskom zove Sun-ci Bing Fa. Sun-ci je kineski izgovor imena Sun Cu, a Bing Fa se može prevesti kao princip primene sile, vojne metode, vojne procedure ili borilačke veštine. Bing Fa teorija vrlo brzo je postala filozofska osnova azijskih borilačkih veština. Francusko izdanje knjige iz 1722, prvi prevod na neki evropski jezik, nosio je naziv Art Militaire des Chinois i verovatno je imao uticaj i na engleske prevode najčešće naslovljen Umeće ratovanja.

U Kini, a i van nje, uz Sun Cuove traktate objavljuju se i tekstovi njegovog potomka, veruje se praunuka, Sun Pina — Veština ratovanja, koji slede osnovu misao Umeća ratovanja, a nastali su u “periodu zaraćenih država” (475–221. p.n.e.). Sun Cua i Sun Pina deli više od 160 godina. Prvi je živeo u vremenima preobražaja robovlasništva u feudalno društveno uređenje, a drugi u periodu kada je feudalizam već bio čvrsto utemeljen, ali njihova razmišljanja slede istu nit. Od njihovog vremena napisano je gotovo 3.000 dela o umeću ratovanja, od kojih je gotovo 1.000 još uvek u opticaju. Razmišljanja jednog i drugog Suna o vojnim stvarima stvorila su glavni tok kineske vojne veštine i svakako su nešto najbolje što je Kina iznedrila na tom polju.

Nedeljnik

Tekstovi o istoriji na portalu P.U.L.S.E