Politički analitičar je neko ko nije ni novinar (navodno), ni formalni predstavnik neke političke partije, ni politički teoretičar. Ali, on se ipak pojavljuje u polju delovanja novinara, predstavnika partija i političara, i političkih teoretičara.

On objavljuje svoje stavove o političkim dešavanjima, svoje analize tih dešavanja u novinama, i govori o njima u televizijskim i internet emisijama, na osnovu čega bi posmatrač pomislio da se radi o novinaru. Politički analitičar međutim, iznosi i sugestije o tome kakva bi, na primer, spoljna i unutrašnja politika države po određenim pitanjima ili uopšte trebalo da budu, donosi zaključke kojima se preferira ova ili ona politička orijentacija ili partija, što nas navodi na zaključak da je tu reč o političkom agitatoru, lobisti, ili neformalnom predstavniku neke partije.

Međutim, politički analitičar takođe iznosi stavove o samom obliku državnog uređenja, ustavu, načinu organizovanja političkih partija, i tada nastupa ništa manje nego kao politički teoretičar.

Korišćenjem termina politički analitičar za nekoga ko uzima učešća u navedenim vrstama diskursa – novinarski, političko-agitatorski, i političkoteorijski – umesto korišćenja nekih od odranije postojećih termina stvara se terminološka konfuzija, i omogućava jedna vrsta mimikrije, privida neutralnosti, a ponekad i lažnog predstavljanja. Onaj koji se predstavlja kao politički analitičar time dobija priliku za zastupanje političke agende neke partije iz prividno nezainteresovane pozicije nekog ko navodno nepristrasno analizira politička dešavanja i dolazi do određenih zaključaka. Time se javnost obmanjuje. Još jedan od mogućih razloga zašto bi se neko predstavljao kao politički analitičar, jeste kako bi se distancirao od novinarstva, čija je reputacija prethodnih nekoliko decenija izrazito pogoršana. Na taj način on pokušava da ostavi utisak nekoga ko je stručnjak za određenu oblast, specijalista takoreći, za analizu političkih fenomena, a ne ’’samo još jedan novinar’’. On rezonuje ovako: danas svako može da se bavi novinarstvom, novinarstvo je srozano, tako da ne mogu da se predstavim kao novinar; politički analitičar, s druge strane, to već zvuči ozbiljnije, s tim nazivom delovaću kao ekspert.

Koja je razlika između novinara koji se, bilo primarno, bilo uzgredno, bavi političkim temama, i političkog analitičara? Da li je politički analitičar jedini od ove dvojice koji analizira fenomene o kojima piše i govori? Naravno da ne. Na čemu je onda zasnovana razlika u načinu predstavljanja? Čemu još jedan termin, pored termina novinar ili politički novinar?

Osim toga, ako prihvatimo termin politički analitičar, šta sprečava nekog novinara, publicistu, ili esejistu koji piše o kulturnim temama da se prekvalifikuje u kulturnog analitičara? Neki sportski novinar, koji možda smatra da taj naziv za njegov rad nije dovoljno dobar, bi mogao sam sebe da ’’unapredi’’ u sportskog analitičara. Novinar koji piše o ekonomskim temama bi mogao da avanzuje u ekonomskog analitičara. Na kraju, ako prihvatimo takvu praksu, sam termin novinar bi mogao da prestane da se koristi, jer bi svi novinari bili preimenovani u analitičare za oblast kojom se bave. To je razlog zašto bi upravo novinari trebalo da vide svoj interes u odbacivanju termina politički analitičar. Jer, tim terminom se jedno polje delovanja njihove profesije iz nje postepeno izdvaja, a oni među njima koji se tim poljem (političkim dešavanjima) bave delegiraju na mesto ispod navodno stručnijih od njih.

Treba imati u vidu da je termin politički analitičar postao zastupljen tokom dvehiljaditih godina, kada je došlo do svojevrsne manije za ’’ekspertima’’. Pretpostavljam da se smatralo da, ako se javila pojačana potreba za unošenjem ekspertize u različita polja društvenog života (ekonomija, finansije, državna uprava, itd.), onda je i određena ekspertiza u analiziranju i tumačenju političkih dešavanja ne samo legitimna, već i potrebna. Smatralo se, pretpostavljam, da dotadašnja ekspertiza, naime novinarska, više nije dovoljna, pa je termin sa ekspertskim prizvukom, koji je tema ovog teksta, naišao na plodno tlo. Usvajanje tog termina bilo je, dakle, verovatno uslovljeno duhom tog vremena. Međutim, usled te manije za ekspertima, došlo je do razvodnjavanja pojma eksperta u Srbiji, i česte (u principu opravdane) skepse prema pretenzijama na status eksperta, ali i, s druge strane, štetne, raširene diskreditacije označavanja bilo koga kao eksperta (jer ’’svako se danas naziva ekspertom’’). To je još jedan razlog zašto bi trebalo da budemo kritični prema proliferaciji termina ili pseudo-zvanja sa ekspertskim pretenzijama, kao što je politički analitičar.

Iz navedenih razloga predlažem da se umesto termina politički analitičar koriste odranije poznati termini, a evo i kako.

Ispravan termin za označavanje onih koji iznose političko-normativne stavove bio bi lobista ili agitator ove ili one političke orijentacije, ili neformalni predstavnik ove ili one političke partije.

Za one koji se strogo drže analize i ne iznose političko-normativne stavove koristili bismo prosto termin novinar ili politički novinar. Ako njihov rad ima teorijski karakter i ako je zasnovan na demonstriranom teorijskom znanju autora, koristili bismo termin politički teoretičar.

Međutim, u slučaju onih čiji diskurs ima političkoteorijski karakter, odnosno onih koji zasnivaju svoje zaključke – makar oni bili i normativni – na teorijskim stanovištima, obično već imamo termine kojima ih možemo ispravno označiti, jer oni po pravilu imaju formalno obrazovanje i zvanje iz neke od oblasti znanja koje tematizuju i politiku, kao što su filozofija, sociologija i politikologija. Tada treba prosto koristiti termine koji i jesu njihovo zvanje – filozof, sociolog, politikolog. Nema potrebe da se njima dodaje još jedno pseudo-zvanje – jer ono, naime, i nema svoju formalno-obrazovnu zasnovanost – u vidu termina politički analitičar.

Ako nekoga ko izveštava o političkim dešavanjima i analizira ih bez donošenja zaključaka kojima se preferira ova ili ona politička orijentacija ili partija, nazovemo novinarom, da li je potrebno dodatno pojmovno određenje? Da li se nešto dobija zamenom termina novinar, terminom politički analitičar, što običan dodatak terminu novinar u vidu prideva ’’politički’’ ne bi sadržavao? Ja mislim da ne. Mogao bi se, dakle, koristiti termin politički novinar, analogno terminu sportski novinar. Na prigovor da bi termin politički novinar mogao da implicira da je onaj koji njim biva označen politički pristrasan, mogu jedino da odgovorim da bi takva tvrdnja bila jednako opravdana kao i tvrdnja da pridev sportski u terminu sportski novinar implicira da je reč o novinaru koji se i sam bavi sportom, pored toga što o njemu piše i govori.

Ako nekoga ko se ne zadržava na analizi, već donosi i normativne zaključke o političkim pitanjima o kojima piše ili govori (a čiji rad pritom nema teorijski karakter i teorijsku zasnovanost) umesto neformalni predstavnik ili simpatizer partije X, ili agitator jedne političke orijentacije, nazovemo politički analitičar, šta činimo time? Po mom mišljenju, time samo omogućavamo privid neutralnosti i privid veće ekspertize.

Kao što vidimo, već postoje, dakle, termini koji adekvatno označavaju sve delatnosti onih koje danas nazivaju političkim analitičarima, što znači da je termin politički analitičar suvišan. Pritom, on nije samo suvišan, već i štetan (iz razloga koje sam ranije naveo – terminološka konfuzija, omogućavanje privida neutralnosti i privida ekspertize), zbog čega ga treba odbaciti.

za P.U.L.S.E: Bojan Viculin

Tekstovi o politici na portalu P.U.L.S.E

  Bojan Viculin, Društvo, politički analitičar, Politika