Dorijan Grej, centralni lik romana “Slika Dorijana Greja” Oskara Vajlda, predstavlja jedinstvenu figuru u svetu književnosti, čija ličnost inspiriše duboku psihološku analizu. Roman, prvi put objavljen krajem 19. veka, otvara teme kao što su narcisizam, moralna propast i složen odnos između umetnosti i stvarnosti.

.

U početku priče, Dorijan Grej je prikazan kao mladić izvanredne lepote, sa nevinošću i čistotom mladosti. Ova lepota privlači pažnju slikara Bazila Holvorda, koji odlučuje da naslika njegov portret. Međutim, pod uticajem lorda Henrija Votona, hedonističkog i ciničnog aristokrate, Dorijan postaje sve više opsednut svojom lepotom i razvija narcisoidne crte. Ova opsednutost dovodi do njegove želje da samo njegov portret stari, dok on zadržava večnu mladost i lepotu.

.

Iz psihološke perspektive, Dorijanov lik je primer narcisoidne ličnosti, koja je karakterisana preteranom preokupacijom samim sobom, potrebom za stalnim divljenjem i nedostatkom empatije. Dorijanova sposobnost da ostane fizički nepromenjen, dok njegov portret prikazuje znake starenja i moralne korupcije, dodatno podstiče njegovu samoživost i egocentričnost.

.

.

Kako se radnja odvija, Dorijan ulazi u svet ispunjen porocima, istražujući različite oblike hedonizma i moralne degeneracije. Ovo ponašanje, iako na površini deluje kao potraga za zadovoljstvom, zapravo odražava duboku unutrašnju prazninu i nedostatak istinskog smisla u njegovom životu. Njegov portret, koji postaje sve ružniji sa svakim Dorijanovim moralnim padom, simbolizuje unutrašnju korupciju koju on doživljava.

.

Ova dualnost između Dorijanove spoljašnje lepote i unutrašnje ružnoće temelji se na Jungovoj teoriji senke, koja sugeriše da svaka ličnost sadrži elemente koji su često potisnuti ili ignorisani u svesti. Dorijanov odbijanje suočavanja sa svojom “senkom” i prihvatanja starenja i moralnih odgovornosti dovodi do njegove duhovne i moralne propasti.

.

Roman takođe istražuje temu identiteta i suštinske prirode čoveka. Dorijan je prikazan kao ličnost koja je zavedena površnim vrednostima i privremenim zadovoljstvima, gubeći pritom kontakt sa stvarnim životnim vrednostima i moralnim načelima. Vajld kroz ovu priču postavlja pitanje da li je lepota sama po sebi vrednost, ili je to samo privid koji može sakriti moralnu prazninu i korupciju.

.

Konačno, tragedija Dorijana Greja leži u njegovom neprestanom bekstvu od stvarnosti i odbijanju prihvatanja svoje autentične ličnosti. Njegov krajnji pad je neizbežan rezultat njegovog nemogućnosti da se suoči sa posledicama svojih postupaka i da razvije istinski osećaj za moral i etiku. “Slika Dorijana Greja” ostaje kao večiti podsetnik na opasnosti narcisizma, moralne korupcije i posledica života provedenog u potrazi za površnim zadovoljstvima, zanemarujući dublje, suštinske vrednosti.

.

.