Oslobađanje seksualnosti u ”Mom tajnom vrtu”

Kada se 1973. godine pojavilo revolucionarno istraživanje Nensi Frajdej o ženskoj seksualnosti, knjiga Moj tajni vrt (My secret garden) opovrgla je mnoge do tad prihvaćene mitove o seksualnosti žena. Seksualna revolucija 1960-ih nagovestila je važne promene u položaju žena. Razvojem kontracepcije osporeno je stajalište o razmnožavanju kao jedinoj funkciji seksa, dok su knjige istraživačica poput Nensi Frajdej, Beti Fridan (Feminine Mystique) i Helen Gerli Braun (Sex and the Single Girl) najavile dolazak novih naraštaja seksualno osveštenih žena koje odbacuju dotadašnje stereotipe i rodne uloge namenjene ženama.  Mnoge od njih čitale su novonastali časopis Cosmopolitan  koji je među prvima podsticao otvorenu raspravu o ženskoj seksualnosti.

Svesna da živimo u kulturi koja je muškarcima dala seksualnu slobodu koju je istovremeno ženama strogo zabranila ostavljajući nas seksualno nepoverljivima jedne prema drugima, prisiljavajući nas na model prevare, srama, i više od svega, ćutnje Nensi Frajdej odlučila je da napiše knjigu sastavljenu od preko 400 ženskih seksualnih fantazija prikupljenih putem pisama, lično vođenih i snimljenih razgovora i da stvori prostor u kom će žene izmenjivati iskustva i želje. Svu građu autorka je prikupila od žena koje poznaje, ili od prijateljica njenih prijateljica, kao i putem oglasa koje je dala u časopisima i novinama a koji su doprli do različitih slojeva čitalačke publike pozivajući ih da prihvate maštu kao produžetak seksualnosti koji nije svojstven samo muškarcima, što je iz muškog ugla bilo podrazumevajuće. Sastavljanje ove knjige može se posmatrati kao obrazovanje, učenje o tome kakve su druge žene, i u njihovim maštarijama, i u njihovim životima. Za muškarce je razgovor o seksu, pisanje i razmišljanje o njemu uvek bilo socijalno prihvatljivo, dok se glasovi žena nisu čuli sve do pokreta za oslobođenje žena koji ih je podstakao da jedne sa drugima podele naše zajedničko, ali do tad neizrečeno znanje. U takvoj društvenoj klimi autorke poput Edne O’Brien i Doris Lesing koje su pisale su o tome šta se događa u njihovoj svesti i telu za vrijeme snošaja međutim u formi romana, što kako smatra Nensi Frajdej znači da osećaju potrebu da barem sedmim velom zaviju priznavanje svoje seksualnosti. Moj tajni vrt jedinstven je jer skida taj veo kao korak ka oslobođenju svih nas, i žena i muškaraca, budući da nijedan muškarac ne može zaista biti slobodan u krevetu sa ženom koja to nije, iako je prvenstveno cilj oslobođenje samih žena i smanjivanje osećaja  krivice, straha i neznanja koje nameće patrijarhalni model vaspitanja. Moj tajni vrt predstavlja prekretnicu u seksualnom vaspitanju jer istražuje jedno od poslednjih nepoznatih područja ženske seksualnosti u iskrenom i bestidno erotičnom stilu, a njen doprinos kasnijem istraživanju psihijatrica i psihijatara koji se bave seksualnošću izuzetno je dragocen.

U Mom tajnom vrtu, iskrenoj seksualnoj raspravi, autorka nastoji da ženama pruži uporište na koje se mogu osloniti bez krivice,  kako bi ih podstakla da budu poverljivije jedne prema drugima, da razgovaraju, istražuju, i budu pionirke u tome, budući da do tad nije postojalo poglavlje o seksu koje se bavi ženama i iza kog stoje žene. Prepreke sa kojima se suočavala u muškoj sredini koja nije bila spremna za glas žena i njihove fantazije, do urednika koji nije razumeo njenu ideju, Nensi Frajdej prevazišla je zahvaljujući podršci žena koje su sa oduševljenjem prihvatile ideju i bile slobodne da sa svetom podele svoje misli i osećanja. Mislim da vam je knjiga dobra ideja, jer se o istinitim ženskim seksualnim maštarijama i iskustvima retko govori. Obično ih nalazimo samo u prozi koju su napisali muškarci, zapaža čitateljka u jednom od mnogobrojnih pisama. Na osnovu pisama i razgovora koje je vodila autorka je u poglavlju Kuća maštarija predstavila 16 dominantnih motiva koje su se pojavljivali u prikupljenim ženskim fantazijama i objedinila ih porukom da žena ima pravo na svoje misli, i da su od sadržaja maštarije mnogo važnije emocije koje ona oslobađa.

Sa namerom da ova knjiga bude uvod u ideju da ženske seksualne maštarije postoje i da se o njima može razgovarati, Nensi Frajdej polazi od toga da nismo naučene da otvoreno reagujemo, nasuprot dečacima koji su ohrabrivani i budu mali muškarci. Ukazujući da ženino razdvajanje od seksa počinje još u detinjstvu njenim isključivanjem iz avanture istraživanja, i fizičkog i mentalnog, autorka tumači osećaj krivice, srama i samooptuživanja koji su prisutni u prikupljenoj građi, a i u realnim životima žena, koje rastu u neznanju i izolaciji kao odraz patrijarhalne kulture. Osećati se krivom ne zato što si nešto učinila, nego zbog nečega o čemu si samo mislila — to je tužno, zaključak je Nensi Frajdej.

Moj tajni vrt pomaže ženama koje maštaju da se oslobode osećaja krivice i seksualne izolacije jer im pruža znanje da nisu same i da nije sramota imati seksualne fantazije već to što žene ne mogu jedna sa drugom, a često ni sa partnerom/partnerkom razgovarati tako otvoreno i biti u stvarnosti iskrene o sebi kao što su  u svojim maštarijama i pismima. Mnoge od žena koje su sarađivale u ovoj knjizi to su činile sa osećajem teskobe, prebacivanja ili čak gađenja, uprkos tome svoja pisma završavala su sa olakšanjem i zahvalnošću jer se tim činom oslobađaju. Razumevanje ženskih razlika i sličnosti i ženska solidarnost koji su u osnovi feminističkog pogleda na svet prožimaju se ovom knjigom i dokazuju da su žene kad se otvore i udruže sa drugima zaista manje sramežljive, da su pustolovnije i seksualno prilagodljivije. Budući da su jezik i slike seksualnih maštarija u ovoj knjizi šokirali jedan patrijarhalan deo čitalaštva, nije iznenađujuće što su je konzervativci proglasili pornografijom i perverzijom. Međutim kad se prihvati činjenica da je tema vredna ozbiljne diskusije, prihvata se i to da drugi  postupak nije moguć: Pokušati preneti emociju, značenje i iskustvo seksualne fantazije  pomoću eufemizma bilo bi kao pružiti žednom čoveku komad papira na kome piše ‘voda’, objašnjava Nensi Frajdej.

U pogovoru simboličnog naziva U odbranu Nensi Frajdej dr Martin Šepard koji je kao psihijatar slušao o seksualnim fantazijama, proglašava Moj tajni vrt poštenim izveštajem koji je koristan jer može pomoći svim ženama da prihvate svoje misli i sebe same. Dodala bih da ništa manje nije koristan za muški deo populacije budući da su pogrešna uverenja o ženskoj seksualnosti i dalje vrlo rasprostranjena. Kako Šepard primećuje, ova kompilacija necenzurisanih podataka o najtajnijim seksualnim mislima žena, nešto je što se u to doba nije radilo. Danas skoro pola veka kasnije seksualne misli žena i dalje predstavljaju tabu temu, a žene koje govore o njima smatraju se nepristojnim i neretko su meta predrasuda i nerazumevanja.

Moj tajni vrt namenjen je čitateljkama i čitateljima koji prihvataju vlastite i tuđe maštarije i bez srama, osećaja krivice ili teskobe prevazilaze patrijarhalne okvire.

Za P.U.L.S.E Katarina Vuksanović

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

.

Literatura:

Nensi Frajdej, Moj tajni vrt,  Mladinska knjiga Zagreb(1992), Zagreb

https://www.scribd.com/doc/109244483/Moj-Tajni-Vrt

McNair ,Brian, 2004. Striptiz kultura.  Zagreb: Naklada Jesenski i Turk

  Katarina Vuksanović, Književnost, kultura, Oslobađanje seksualnosti