‘Pleased to meet you, hope you guess my name’, Sir Michael Philip Jagger

‘Ljudi imaju tu opsesiju. Očekuju da izgledate kao iz 1969. U suprotnom, njihova mladost je otišla sa vašom. To je vrlo sebično, ali je razumljivo’. Mick Jagger

Ova izjava Mick Jaggera je klasična kao i deo serije fotografija koja sledi sa izložbe Mick Jagger Young At The 60s iz National Portrait Gallery u Londonu koja se održava od 3 maja do 27 novembra 2011.

Biće izložene po prvi put fotografije Philipa Townsenda

Fotografije u boji Colina Jonesa, Mick Jagger  1967.

M. Cooperova studija o omotu albuma  Rolling Stonesa Their Satanic Majesties Request iz 1967.

Čuvena fotografija Michaela Josepha na kojoj članovi grupe poziraju uz menažeriju životinja za dupli omot njihovog albuma Beggar’s Banquet iz 1968.

Poklon fotografija Cecila Beatona, portret Mick Jaggera iz Maroka 1967.

Mick Jagger u Marakešu 1967. Cecil Beaton

Mick Jagger za vreme snimanja  Performance , 1968.  iz privatne kolekcije Cecila Beatona

Cecil Beaton, privatna kolekcija ,1969.

Peter Webb, Mick Jagger

Fotografija Micka Jaggera ispred Aston Martina DB6 iz 1966, Gereda Mankowitza

Mick Jagger, David Wedgbury iz 1964.

David Baily iz 1964.

Fotografije Fione Adams, Rona Falloona i drugih poznatih rok fotografa.

Fotografije Micka  Jaggera dokumentuju i definišu njegove početke u prve dve-tri dekade njegove muzičke karijere i uspon do epskih proporcija ikone jedne ere: od androgenog Micka sa ajlajnerom, u flambojantnog satira i glamuroznog dendija.

‘Nosili smo sličnu garderobu i na ulici i na sceni jer nismo imali para’, izjavio je u intervjuu  Mick Jagger. A onda, kada smo krajem 60-tih imali koncert za 50.000 posetilaca bilo je vreme za nešto atraktivnije i drugačije‘.

1969. kada su Stonesi snimili ‘Gimme Shelter’, morali su da smisle novi izgled za turneju i predju sa identičnog, uniformisanog oblačenja /koje je bilo svojstveno mnogim tadašnjim grupama tzv.‘boy banda’/na radikalnu promenu.

Bowie je imao stila, Bryan Ferry je znao da ‘nosi’ odela, Mick, ultimativni ‘poster boy’ za sex, drugs and rock ‘n’ roll voleo je da koketira i eksperimentise sa izgledom prihvatajući u to vreme ne baš muževan stil u oblačenju, boho cvetne košulje koje su više ličile na bluze, uzane kožne pantalone i farmerke, uvek na granici teatralnog, boemskog i elegantnog. Ustanovio je tzv ‘ britanski rokerski šik’.

‘…Ali on je takodje simultano delovao i malo zastrašujuće sa šminkom  i tako androgeno, a opet vrlo seksi i muževno’, prokomentarisao je tadašnji kritičar za  novine Village Voice. ‘Njegov androgeni izgled je bio smišljen, nije bio slučajan’.

Na koncertu u Altamontu nosio je ‘Mefistov’ ogrtač.

Niko nije znao da bude seksepilan kao Mick u kostimima koje je dizajnirao Ossie Clark.

Ili Mick u neoklasičnoj, baroknoj košulji sličnoj koju je nosio pesnik Shelley na memorijalnom koncertu posle Brianove smrti.

Malo je danas rok umetnika koji bi se usudili da tako hrabro eksperimentisu sa izgledom kao Mick. Ko još može da izadje na binu sa plaštom i Prada šeširom napravljenim od perja, pri svakom izvodjenju pesme Sympathy for the Devil, a da ne deluje smešno?

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Tekstovi o muzici na portalu P.U.L.S.E

  Muzika