Pobunjeni čovek informatičkog doba

Prisustvujemo kraju geografije, kako je tvrdio Pol Virilio, za život u informatičkom dobu, usled korišćenja savremenih tehnologija. Ovako uslovljena stvarnost kreira nove načine povezivanja među ljudima. Novostvorenu zajednicu čovečanstva Maršal Makluan je determinisao sintagmom globalno selo i umesto da funkcioniše kao „Aleksandrijska biblioteka postaje elektronski kompjuter u koji ulazi Veliki brat, a izlaze naša čula“. S druge strane nema mesta luditskom ponašanju, prilagođavanje je neminovno, a sa njim i neslaganje sa poretkom, nastavkom svega onoga što je i kroz istoriju čoveka činilo političkim bićem.

Po Kamiju, pobuna predstavlja prvu izvesnost u svakodnevnim nedaćama. Ona je jedina istina u svetu apsurda i način za prevazilaženje. Pobuna izvlači pojedinca iz usamljenosti i na njoj se zasniva prva vrednosti ljudskog roda. Samim tim se Kamijeva modifikacija Dekartove krilatice „Bunimo se, dakle postojimo“ posmatra u novom svetlu informatičkog doba otuđenih individua.

Po jednoj verziji mita, Sizif je kažnjen jer je odao Zevsovu tajnu rečnom bogu Asopu, a zauzvrat mu je napravljen izvor vode u Korintu. Tačne informacije su oduvek bile moćno oružje, često prelomno u borbi za vlast ili u ratovima. Džulijan Asanž je otkrio ogroman broj diplomatskih depeša preko svog sajta Vikiliks i političare suočio sa sudom javnosti. Kao najpoznatiji uzbunjivač uveo je svet u doba borbe za slobodan protok informacija od javnog značaja. Uklonjen je veo laži i demagogije između onoga što objavljuju mejnstrim mediji i mračne strane politike i diplomatije u kojima se određuju sudbine miliona pojedinaca. Asanž je etiketiran u američkim medijima kao terorista i na neki način doživeo je sizifovsku sudbinu. Otkrivanje depeša je u stvari više otklonilo nedoumice šta rade vrhuške država nego što je donelo nešto sasvim novo. Od kršenja ljudskih prava na Bliskom istoku, avganistanskog i iračkog rata, preko Gvantanama sve do saradnje diplomatskih struktura najmoćnijih zemalja sa raznim diktatorskim režimima širom sveta, ova mreža polako odvaja informacije od javnog značaja od tabloidnih špekulacija.

Društvene mreže su fenomen koji je poslednjih petnaest godina potpuno promenio medijsku sliku planete. Umesto uobičajene jednosmerne komunikacije, fejsbuk i drugi socijalni mediji su pružili priliku da publika direktno učestvuje u kreiranju mnjenja. Javni diskurs je u velikoj meri postao dvosmeran, pa sad postoji mnogo više interakcije sa vladajućim strukturama koje imaju svoje profile na mnogim od ovih platformi, naročito fejsbuku, tviteru i instagramu. Često građani preko društvenih mreža obaveštavaju javnost o gorućim problemima o kojima mejnstrim mediji ćute.

Prve političke posledice novih oblika komunikacionih praksi su bile vidljive krajem 2010. i početkom 2011. godine sa nemirima u severnoj Africi poznatijim kao Arapsko proleće. U Tunisu su se uglavnom mladi ljudi organizovali preko fejsbuka i uspeli da smene predsednika Bena Alija posle više od dvadeset godina vlasti. Egipatski pobunjenici su koristili sličan scenario, da nateraju dugogodišnjeg šefa države Mubaraka da podnese ostavku. Svi ovi protesti su imali predigru u okupljanju preko fejsbuk grupa gde je ogroman broj ljudi sarađivao i dogovarao se oko prevrata na jednom mestu.

U SAD je pokret Okupirajmo Volstrit 2011. godine preko fejsbuka, po ugledu na Arapsko proleće, dogovorio i sproveo kratku, ali medijski propraćenu socijalnu pobunu. Ona nije dala efekte kao egipatska i tuniska, ali je dobijena šira slika organizovanja velikog broja ljudi preko novih medija i da je moguće skupiti se pod različitim uslovima i u potpuno drugačijim političkim sistemima.

Aktuelni, francuski građanski bunt, Žuti prsluci, nastao je u celosti preko fejsbuka. Sam prsluk je zakonski obavezan u Francuskoj i prisutan u svačijem automobilu, pa ga je mehaničar Gilsen Kutar u svom videu postavljenom na ovoj društvenoj mreži promovisao kao simbol čitavog pokreta. Borba je počela kao protest protiv povećanja poreza na gorivo. Ovako nastali pokreti nemaju čvrstu hijerarhijsku strukturu, već glasnike koji istupaju u njihovo ime. Mada izgledaju neodređeno u ideološkom i programskom smislu, mogu biti izuzetno efikasni i istrajni. Primetno je da se fejsbuk najviše upotrebljavao u ovim pobunama, zbog najvećeg broja korisnika, kao i značajnog gregarskog potencijala, jer sam algoritam je tako smišljen da je moguće praviti grupe između kojih je olakšano opštenje.

Fraza Medij je poruka, Maršala Makluana, vesnika informatičkog doba, ima poseban smisao sa razvojem interneta i društevnih mreža. Nije samo bitna sadržina onoga što se prenosi njima, već i sami novi, socijalni mediji stvaraju promene u čovekovom ophođenju i percepciji. Komunikacija i udruživanje su promenjeni i postoje neslućene varijacije u tom pogledu. Oni sami po sebi predstavljaju poruku novog, drugačijeg okruženja i stvarnosti: bržeg prenosa podataka, lakšeg uspostavljanja kontakta između nepoznatih, udaljenih osoba, kao i efikasnije formulisanje zajedničkih problema i njihovih rešenja. Društvene mreže postaju kohezivni, socijalni faktor, a ne samo medij.

Za P.U.L.S.E Spasa Vidljinović

Informatička bomba, Pol Virilio, prevod Nenad Krstić, Svetovi, 2000. godine

Gutenbergova galaksija Nastajanje tipografskog čoveka, prevod Branko Vučićević, Nolit Beograd, 1973. godine

Pobunjeni čovek, Albert Kami, prevod Slobodan Damnjanović, Kontrast, 2021. godine

Dosije Vikiliks  – Svet viđen očima imperije, Džulijan Asanž

Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka, Maršal Makluan, prevod Slobodan Đorđević, Prosveta Beograd 1971. godina

Ko je prvi izvadio žuti prsluk i pokrenuo protest u Francuskoj, N1, Beograd, decembar 2018. godine

Grčki mitovi, Robert Grevs, prevod Gordana Mitrinović Omčikus, Nolit, 1990. Godine

France’s ‘Yellow Vests’: How Facebook fuels the fight, France24, decembar 2018. godine

  Asanž, Društvo, Informatika, Istorija, Pol Virilio, Vikiliks