Popečitelji su u februaru izdali svoj novi album pod nazivom “Sijalica”. Ovaj power trio, (Saša Furunović– gitara, Goran Furunović – bas, Radeta Vulić – bubanj) reklo bi se, pokreće isključivo nagon za stvaranjem i sviranjem u šta su se mnogi uverili na njihovim eksplozivnim nastupima. Zbog toga su ministri zvuka i energije! Rifovi Popečitelja se opiru žanrovskim odrednicama, a fank-folk-pank-trajbal-rok su samo neki od pravaca kojima ljudi opisuju njihov izraz. Već više od deceniju uspešno osvajaju prostore a pripadaju vremenu; jer muzika pripada vremenu a prostorno se nastanjuje samo u ljudima.

Njihov novi album možete da preslušate na zvaničnom sajtu benda (popecitelji.com) ili da kupite u nekoj prodavnici cd-ova, ako je nađete.

Sve navedeno je više nego dobar razlog za razgovor sa Sašom Furunovićem, gitaristom benda.

Rekla bih da su Popečitelji pre svega koncertni bend. Tek se na koncertima doživi prava eksplozija zvuka i oseti pokretačka snaga benda. Pretpostavljam da vam je najvažnije da svirate.

Pa da, na koncertu se sve dešava, i ljudi i greške i dragoceni momenti kada se neki deo muzike koju sviraš otrgne kontroli i bude takav samo taj jedan put. Koncert je bio i ostao najvažniji deo bavljenja muzikom, po nama. Dan kada imamo nastup je ispunjen dan, u svakom smislu.

Interaktivnost je energetsko kolo. Da li publika i Popečitelji uspešno zatvaraju energetski krug?

Uglavnom, zato je rok koncert toliko zanimljiva stvar. Bend zajedno sa publikom učestvuje u tom ritualu, a ishod je neizvestan. Kada se poklope energije dešavaju se trenuci koji su u stanju da učesnike bace u određenu vrstu transa.

Poslednji album „Sijalica“ snimljen je u vašem studiju „Trafika“. Dakle, nov album, nov studio i nov način snimanja muzike. Sva tri albuma snimljena su na različite načine. Šta je to što istražujete?

Mi u stvari, ako već tako postavljaš stvari, prvo pronađemo ono za čim smo tragali pa zatim tražimo najbolji put do njega, najbolji način da se muzika koju smo napravili zabeleži. I sve to u okolnostima koje nam baš i ne idu na ruku. Kod prvog albuma nam je bio bitan producent, kod drugog smo tražili snimatelja s kojim možemo da sarađujemo, a kada smo ušli u priču oko Sijalice bilo nam je važno da svaki deo procesa oko albuma uradimo sami, da mi budemo odgovorni za sve. Za sada smo nepokolebljivi u takvim odlukama i to doživljam kao zajednički i lični uspeh.

Od početka svirate bez podrške vokala. Koliko je, i da li, to što ste instrumentalni bend “hendikep”a koliko prednost?

Ne postavljamo sebi takva pitanja, a vrlo često ih dobijamo. Ovde ti misliš na tekstove verovatno…Niko od nas se ne izražava na taj način, a muziku stvaramo sa onim izražajnim veštinama sa kojima raspolažemo u tom trenutku. U našoj muzici nema ni oboe, možda je to hendikep? Ili prednost?

Ima li među mladim, domaćim rokbendovima kreativnih i spremnih na eksperiment?

Da.

Svirali ste, ne malo puta, i u inostranstvu i imali prilike da čujete i inostranu andergraund scenu. Ima li nekih posebnih utisaka?

Ima bendova sa kojima smo svirali i koji su nam se dopali. Kako koji i kako kome.

Reci mi nešto više o of projektu Popečitelja – grupi Fitnes.

Fitnes je sastav koji uporedo sa radom Popečitelja postoji od 2003 godine. Tada sam sa bratom Aleksandrom i nekolicinom prijatelja počeo da sviram muziku koja se razlikuje od ovoga što radim u matičnom bendu. To se dešavalo dok je Goran živeo van zemlje, kada smo kao Popečitelji imali duže periode nesviranja. U početku je to bio bend dobar za održavanje forme, kao što mu ime kaže, tokom godina je nekolicina muzičara prošla kroz njega i stvar je postala ozbiljna. Onda se i Goran uključio u priču i 2010 godine je Fitnes snimio prvi album, Udarci varnice. Fitnes je sada više od benda, to su tri brata.

Živimo „ubrzano“ vreme promena, transfera i digitalizacije koje nikako ne zaobilazi muziku. Jesi li nostalgičan?

Činjenica je da se ovih godina brzina kojom se stvari menjaju otima kontroli i da autori sve teže dolaze do načina da žive od svog rada. Živimo u moru informacija izgubljeni na svojim splavovima. Muzika se brzinom svetlosti šeruje putem interneta, a nekada se delila sa prijateljem u sobi. Verujem da taj poriv za deljenjem umetnosti uživo sa drugim čovekom mora da opstane, na neki način. Čini mi se da je trenutni trend sa vinilima pokušaj da se to održi, i ništa više od toga. Budućnost i nova pokolenja koja neće imati priliku da muziku drže u rukama će nam doneti neki nov koncept.

Čime pothranjujete energiju koju nosite?

Drugim energijama.

Za P.U.L.S.E. Tanja Mladjen

BiPolar

  Muzika, Popecitelji, Tanja Mladjen