Талес – потрага за почетком – Потпуно је погрешно размишљати о филозофији античке грчке и територијално је ограничавати на данашњу Грчку као државу. Заправо, вековима ће се филозофска мисао спроводити и развијати ван данашње Грчке: прво ће то бити у Малој Азији, а потом и на Сицилији. Тек ће најпознатија филозофска тројка антике: Сократ-Платон-Аристотел у потпуности пребацити центар филозофије у географске оквире данашње Грчке.

Талес је први грчки филозоф који је своју филозофију развијао у Малој Азији, у приморском граду Милету. И ви на Википедији можете прочитати нешто о Талесу, наћи његове теореме и групу од седам мудраца, али је много занимљивија митска фигура овог човека. Осим што је први филозоф, Талес је и први астроном. Тако су га прозвали суграђани јер је ноћима знао да, у заносу, посматра небеска тела. Астроном управо то и значи-човек који гледа звезде. Постоји мит према коме Талес није желео да се бави трговином, као већина Милећана, и да је због тога био исмејан. Ипак, он је посматрањем звезда успео да неколико месеци унапред предвиди родну годину за маслине, па је, током зиме, откупио све цедиљке за маслине. Дошло је лето, и заиста су маслине одлично родиле, али Милећаин нису имали чиме да их цеде, па су морали од Талеса,по десетоструко већој цени, да откупе назад своје цедиљке. Талес се никада није женио. На питање када ће се оженити, до своје педесете године је говорио да му је рано, а после педесете да му је касно за женидбу. Исто тако, када су га питали зашто нема деце, његов одговор је био: ,,Зато што волим децу.“

Талес је међу Милећанима нашао два следбеника којима је био учитељ: Анаксимадар и Анаксимен. Ова три филозофа тражила су arhe. Arhe се може превести као праматерија, прапочетак, прва материја, искон. Сматрали су да ће, проналаском тог прапочетка, моћи објаснити читаву природу и све појаве у њој. Талес је за arhe узео воду. Он је сматрао да је све настало из воде и да ће се све, једном, у воду и вратити. Осим тога, вода је била опипљиво и лако прихватљиво решење, врло ефикасно и захвално чак и за обичног човека. Сматрао је да без воде нема живота, а да се вода у природи мења кроз агрегатна стања, али да се увек враћа у свој основни облик.

Његов ,,ученик“ Анаксимандар из Милета сматрао је да је apeiron заправо arhe. Apeiron је дефинисао као прву супстанцију. Његово објашњењење је за то време било превише сложено и комплексно, али се у његовом учењу јасно види утицај Талеса. Хегел је касније тај однос описао као најбољи пример односа учитеља и ученика: ученик треба да прихвати основе које му учитељ даје, али и да касније сам развије и открије свој пут. Ово је, за Хегела, први позитиван темељ развоја филозофије.

И на крају, долазимо до Анаксимена и његове идеје да је arhe заправо ваздух. Он је ваздух повезао са душом и на основу тога форимрао своју идеју о целокупном настанку свега из ваздуха и поновном увирању свега у ваздух. Он је формирао неку врсту пропорције јер је сматрао да на исти начин као што наша душа(psychi) држи наше тело као један сложени систем у нераскидиву целину, тако и ваздух (pneuma) одржава склад и уређеност у још сложенијем систему какав је космос.

Управо ова ,,потера за arhe“ се може сматрати почетком филозофије, али и науке, јер је то први пут у историји човечанства да човек покушава да, помоћу свог сложеног интелектуалног апарата, докучи смисао и законе целокупне природе и космоса који су огромни и несагледиви, а у које је он, сплетом некаквих околности које се труди да објасни, бачен.

за П.У.Л.С: Немања Јанковић

  Filozofija, Nemanja Janković, Tales iz Mileta