Phonesex – Phillip Toledano smatra da svaka fotografija treba da krene od jedne ideje, bilo da je u pitanju jedna ili serija fotografija. On takodje misli da fotografije treba da budu kao nedovršene rečenice, da uvek ima mesta za još jedno pitanje.

‘U stvari ceo proces stvaranja je i za mene misterija. Ideje se roje po mojoj glavi, ne zapisujem ih, već razmišljam o njima mesecima, i onda jednostavno, kada dodje vreme, kada ideja sama sazri obavesti me da je došlo vreme. Proces je darvinski, ustvari. Ona ideja koja se izbori i preživi bude i izabrana’, kaže Toledano.

Toledano je od onih nepredvidljivih umetnika od koga uvek očekujete iznenadjenje. Njegova prva knjiga  fotografija: Bankrupt: Photographs of Recently Vacated Offices iz 2005, sadrži fotografije  napuštenih  kancelarija u kojima su službenici  zaboravili /slučajno ili namerno/svoje  lične stvari i sitnice,  kao neki trag, kao dokaz kojim su obeležili svoje prisustvo i postojanje.  Treća  knjiga je potresan foto-esej:  Days with My Father, opraštanje sa bolesnim i starim ocem/98/ kome je došao kraj a koga su obojica bili svesni. Najnovija knjiga fotografija je instalacioni projekat pod nazivom:  America, the Gift Shop, foto serijal kao komentar na američku spoljnu politiku u zadnjih deset godina, kritika  materijalnog i potrošackog društva.

Phonesex iz 2008. je Toledanova druga knjiga fotografija, sa fotografijama  zaposlenih koji rade u agencijama za seks preko telefona. Toledano je intervjuisao skoro 30 operatora.  U  ovom malom foto-eseju za P.U.L.S.E videćete lica nekih od njih i pročitati njihove izjave, a pre toga fragmenti iz izntervjua  Rosecransa Baldwina sa Phillipom Toledanom o knjizi Phonesex.

Kako je ova serija fotografija nastala?

Razmišljao sam o pojavama u društvu koja su tu, pred nama, ali su i dalje skrivena.

Šta vas je najviše iznenadilo?

Koliko ovi ljudi, koje sam intervjuisao i fotografisao, zaista vole ovaj posao, i to iz puno razloga: pre svega što smatraju da pomažu ljudima, otkrivaju stvari ne samo o klijentima već i o sebi, seksualno ili na drugi način, i zato što je to uzročno-posledičan odnos. Za ovu vrstu usluga vam je potrebna kreativnost i mašta, pa svaki operator, prodavac seksualnih fantazija,  ima različit pristup i strategiju u radu u zadovoljavanju želja i potreba klijentele, i konačno kako ova industrija, seks preko telefona, ima uticaj na društveno-ekonomsko stanje.

Kako su zaposleni u agenciji reagovali na vaše prisustvo na njihovom radnom mestu/pogotovu što ta mesta nisu javna i spadaju u intimne i čuvane zone od javnosti?

Nije bilo problema. Nekoliko nedelja smo razmenjivali emailove, tako da nisam za njih bio kompletno nepoznat, a osim toga, ja sam naglasio da moje prisustvo tamo zavisi isključivo od njih, i od njihovog poverenja prema meni koje smo izgradili dopisivanjem.

Da li ste razmišljali da fotografišete i klijentelu?

Ne, ovo je za mene seks preko telefona.

PHONESEX/ Phillip Toledano

Nisam ni sanjala da ću zavrsiti u agenciji koja prodaje seksualne fantazije preko telefona. Svih ovih godina radila sam u uslužnom servisu za kupce i svi  moji klijenti su mi uvek davali komplimente za moj seksi, senzualni glas. A ja sam se ponašala samo profesionalno, nisam ga smatrala seksi. Ovaj posao je isto uslužna delatnost samo što vaša klijentela odlazi sa više nego zadovoljnim osmehom.

Moja prva noć je bila nedelja u ponoć. Bio je to neki gospodin, koliko se sećam koji se predstavio kao Bob. Ispričao mi je njegovo prvo iskustvo sa glory hole /glory hole je specifična vrsta javnog seksa koja se obavlja preko izbušene rupe u zidu u javnim wc-ima ili specijalnim mestima/. Rekao mi je da nema nikoga sa kim bi komotno mogao da priča o svom iskustvu i ja sam osetila neku čudnu intimnost izmedju nas, iako je ta naša povezanost ustvari na osnovama fantazije. Mislim da je mnogo jednostavnije i lakše osloboditi se svojih potisnutih želja i potreba imaginarnoj ili nepoznatoj osobi koja vas neće osudjivati zbog vaših seksualnih potreba koje nisu prihvatljive od većine u spoljašnjem, realnom svetu.

Ja sam heteroseksualac koji vodi razgovore sa ženama. One me žele. Žele da pričaju sa mnom.  Ja ih vodim u jedan drugi svet. Ja sam dobar u svom poslu i ja sam profesionalac. Ja sam pravi ladies man. Vodim razgovore sa mladim devojkama. Vodim razgovore sa starijim ženama. Govorim španski i engleski. Dobijam neprestano ponude na sve strane od njih. Htele bi da se upoznamo i sretnemo, ali ja sve to svodim samo na razgovore preko telefona.

Zaposlila sam se u agenciji zato što sam razmišljala:’Zašto da ne budem plaćena za seksi-lascivne razgovore preko telefona, ako ih već vodim besplatno?’ Ovaj posao je ojačao moju samouverenost. Muškarci su  me birali na osnovu mog profila i želeli da pričaju sa mnom.  Želeli su da ih odvedem na sasvim drugo mesto i zadovoljim njihove fantazije…slikam kao umetnik za njih prizore u njihovim glavama.

Imam 60 godina i univerzitetsku diplomu antropologa sa Kolumbijskog univerziteta. Udata sam 25 godina. Moj sin, koji je na zadnjoj godini studija, živi sa nama u kući. Muškarci me zovu zbog nebrojano razloga. Naravno, sve se  na kraju svodi na njihovo masturbiranje. Ja to zovem ‘ izvršavanje i oslobadjanje od stresa’.

To nije seks. To je koktel sastavljen od testosterona, napunjen sa usamljenošću, zavisnošću za pornografijom i potrebom da se čuje ženskiu glas.

Zaradjujem duplo više nego što sam zaradjivala kada sam radila u firmi kao antropolog. Radim kod kuće i na žiro ra;un mi svakog dana uredno stiže novac.

Ja sam Šeherezada.

Jedan od mojih najupečatljivijih poziva je ujedno i najodvraniji, mada je to nespretno izabrana reč. Oni sa druge strane linije ne znaju kako izgledam, ili ko sam ja uopšte, ili kako se osećam i ponašam. Zamišljaju me. Moj je posao da zadovoljim njihove fantazije, da ih ubedim da ja nisam plastična lutka. Ja sam njihov san koji ću pretvoriti u stvarnost. Svako pitanje klijenta je za mene zapovest i zadatak kojim ga transformišem i odvodim na drugo mesto. Ako me pitaju da li sam plavuša, ja postajem plavuša.  Ako me pitaju da li sam se uzbudila, ja im kažem da su moje gaćice mokre, a bradavice nabubrele. Ja sam tu da odgovorim i zadovoljim klijentovu i najmanju želju i fantaziju. Bodrim ih , oživljavam njihove fantazije, pravim lutku od krvi i mesa. Ne gledam na sebe kao na lutku, kao potrošni materijal.  Ja sam kreator, kreiram i oživljavam njihove zelja i slike. Slušam ih pažljivo i odgovaram. Ako se klijent pono vrati i traži mene, to je potvrda mog rada, kao kada arhitekta potapše zadovoljno po ledjima svoje izvršioce.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

p.s.ovaj esej posvećujem diskretno svom bratu, da mu razbijem lažne iluzije.

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  Phonesex, Snežana Moračić, Umetnost