Sentimentalno putovanje u istoriju, spejs šatl Atlantis 2011

Zavrršila se jedna era u istoriji. 8 jula 2011 lansiran je u zemljinu orbitu, poslednji put, spejs šatl/Space Shuttle, Atlantis.  Posle 30 godina i 134 lansiranja, STS-135 /STS znači Svemirski transportni sistem koji služi za transport ljudi i opreme izmedju Zemlje i Svemira/ krenuo je poslednji put ka Medjunarodnoj svemirskoj stanici.

NASIN projekat Spejs šatl je ukinut zbog finansijskih problema. Šatl Atlantis će zajedno sa ćetvoročlanom posadom Krisom Fergusonom/Chris Ferguson ,vodja posade, Dagom Harlijem/Doug Hurley, pilot i dvoje specijalista Sandrom Magnus/Sandra Magnus i Reksom Valhejmom/ Rex Walheim biti na 12-to dnevnom putovanju po zamljinoj orbiti. Povratak je predvidjen 20 jula 2011 kada će se obeležiti i 42. godišnjica prvog sletanja na Mesec, 20 jul 1969.

Lansiranju je prisustvovalo više od nekoliko stotina hiljada gledalaca iz celog sveta. Bio je to emocionalni trenutak za Ameriku. Za ovih 30 godina,  u spejs orbiteru je putovalo 829 članova posade na 135 različitih misija. Predjeno je više od 850 miliona km, kao 6 puta rastojanje od Zemlje do Sunca.Program Spejs šatl je koštao $209 milijardi.

Zahvaljujući spejs šatlu mi imamo mnogo više znanja i bolje razumevanje Svemira oko nas. Postavljanjem svemirskog Hubble teleskopa, svemirskih šetnji astronauta, skupljanje informacija za dalja istraživanja, postavljanje najveće konstrukcije u Svemiru, Medjunarodne svemirske stanice…pomogli su nam da saznamo kako je živeti u Svemiru, a da nam za to nije bio potreban zastrašujuće nepouzdani Hal.

Ideja za izgradnju spejs šatla potiče iz sredine šezdesetih godina prošlog veka. Trebalo je sagraditi transportno sredstvo koje bi saobraćalo izmedju američkih zemaljskih vojnih baza i vojne svemirske stanice u Svemiru. Konstrukcija spejs šatla je bila revolucionarna. Napravljena je prva letilica za višestruko korišćenje.

12 aprila 1981. prvi spejs šatl, Columbia STS-a je lansiran u Svemir iz Kenedijevog svemirskog centra/Kennedy Space Center sa dva člana posade Robertom Kripenom/Robert  L. Crippen i Džonom Jangom/John W. Young .

NASA je izgradila kasnije još četiri šatla Challenger, Discovery, Atlantis i Endeavour / izgradjen je još jedan koji je bio prototip šatlu, Enterprise koji korišćen je samo za testiranje, ne i za lansiranje u orbitu/.

Ove misije u Svemiru su veoma riskantne i opasne. Nažalost, za ovih 30 godina  desile su se dve katastrofalne nesreće : Challenger je 1986. samo 73 sekunde posle lansiranja eksplodirao, a Columbia samo nekoliko minuta pre spuštanja sa povratka iz zemljine atmosfere. U obe nesreće ukupno je stradalo 14 članova posade.

Spejs šatl program je bio dizajniran da traje samo 20 godina, ali uspeo je da izdrži 30. Tako da mu je i pored finansijskih teškoća bilo vreme za penziju.

Četiri preostala spejs šatla će se penzionisati : Endeavour u Los Andjelesu, Atlantis u Floridi, Enterprise u Njujorku i Discovery u Wasingtonu D.C.

Putovanje u Svemir se malo razlikuje od putovanja po Zemlji na koje smo mi navikli. Ne možete izaći napolje na putu dugačkom izmedju 270 – 460km. Droga i pivo su zabranjeni, ali zato muzika nije. Tradicionalno, još od Apollo programa, astronaute budi muzika i kolege sa svojim upadicama i pozdravima iz kontrolnog centra CAPCOM u Hjustonu/Huston, Texas. Muzička lista za posadu je eklektična, od roka, country, klasične, bluegrassa do džeza.

Za poslednji let spejs šatla NASA je raspisala konkurs pod nazivom Wake up contest i tražila od javnosti da izabere dve pesme koje će sa ostalima sa play liste/ koju inače pravi posada, njihova rodbina i prijatelji/ služiti za budjenje i relaksaciju članovima posade. Najviše glasova, od ponudjenih 40 pesama, dobile su Blue Sky/Big Head Todd i the Monsters i Star Trek tema iz istoimene serije.

Pesma Man on the Moon od grupe R.E.M je pred lansiranje spejs šatla Atlantis pozdravila članove posade sa govornom porukom Majkla Stajpa/Michael Stipe:

Govori vam Majkl Stajp iz R.E.M. Želimo vam uspeha u vašoj misiji i zahvaljujemo se svim ženama i muškarcima u NASI koji su radili na programu Šatl svih ovi trideset godina. Sa Zemlje, želimo vam dobro jutro.

[youtube]1hKSYgOGtos[/youtube]

Snimio sam Man On The Moon za NASU u Veneciji, Italija gde je Galileo pokazao vatikanskim vlastima svoj teleskop i 1610 godine napisao naučnu raspravu Sidereus Nuncius/ Zvezdani glasonoša povodom svojih astronomskih otkruća koja su zauvek promenila pogled na naše mesto u Univerzumu.

Majkl Stajp, juli 2011.

Spejs šatl je prvi svemirski transportni sistem predvidjen za višestruko korišćenje. Prevozi ljudsku posadu, obavlja popravke satelita, svemirskih postaja, omogućava rotaciju posade na ISS – Medjunarodna svemirska postaja, vraca satelite i opremu na Zemlju. Za razliku od drugih raketa može da se koristi u nekoliko misija. Danas se koristi uglavnom za snabdevanje Medjunarodne svemirske stanice. Dva modela su uništena u misiji:  Challenger 1989 godine i 1 februara 2003 spejs šatl Columbia. Životni vek spejs šatla je 100-njak letova u vremenskom intervalu od 10 godina.

Hronologija dogadja projekta Spejs šatl kroz tri dekade

httpv://www.youtube.com/watch?v=bWzq7PCf47w&feature=related

18. februar 1977. prvi let prototipa spejs šatla Enterprise.

12 april 1981.Prvi orbitalni let spejs šatla Columbia.

17 septembar 1976. Deo glumačke ekipe TV serije Star Trek prisustvovalo je prvom lansiranju spejs šatla Enterprise, Palmdale, California.

29.decembar 1980, spejs šatl Columbia pripremljen za misiju. Kennedy Space Center.

14.april, 1981. Spejs šatl Columbia posle sletanja na suvo jezero, pošto je kompletirao svoju prvu orbitalnu misiju.

25.novembar 1981, spejs šatl Columbia, nosi NASA 747, Edwards Air Force Base, California.

11.novembar 1982. Columbia. Prvi operativni let, prva misija sa četiri astronauta STS-5.

4. april 1983. Prvi let spejs šatla Challenger STS-6.

30. avgust 1984. Prvi let spejs šatla Discovery STS-41-D.

1 februar 1985. Spejs šatl Enterprise, Vandenberg Air Force Base, California.

Pogled na spejs šatl Enterprise pred lansiranje Vandenberg Air Force Base, 1 februar 1985.

Spejs šatl orbiter Discovery u Edwards Air Force Base, California, posle završene 26. po redu misije u Svemir.

3. oktobar 1985. Prvi let spejs šatla Atlantis STS-51-J.

12. januar 1986. Noćno poletanje spejs šatla Columbia na njegovoj 24-toj misiji po redu.

27 januar 1986. Led na spejs šatlu Challenger, Kennedy Space Center, Florida, pre lansiranja .

28 januar, 1986. Gosti u delu za VIP, Kennedy Space Center, Florida, lansiranje spejs šatla Challenger .

28 januar 1986. Spejs šatl Challenger je eksplodirao je 73 sekundi po lansiranju. Sedam članova posade je poginulo. Kennedy Space Center, Cape Carneval.

Gledaoci sa užasom posmatraju eksploziju spejs šatla Challenger.

29 jun 1995. Spejs šatl Atlantis iz riblje perspektive slikan sa ruske Mir svemirske stanice za vreme misije.

12. februar 1984. Specijalista misije Bruce McCandless II, sniman sa spejs šatla Challenger.

April 1991. Slikano iz zemljine orbite za vreme krize u Golfu. Pustinja u Kuvajtu i zapaljeni izvori nafte. Spejs šatl Atlantis.

16 februar 1997. Astronaut Joseph R.Tanner, specijalista misije.  Njegova druga po redu šetnja po svemiru, održavanje Hubble Space teleskopa.

juli 2009. Lansiranje spejs šatla Endeavour.

1 jun 2011. Endeavour spejs šatl, poslednje sletanje. Kennedy Space Centre, Cape Canaveral, Florida.

Septembar  2006. Spoljašnji tenk ET-118 spejs šatla fotografisano ručnom kamerom 21. minut posle lansiranja, 75 milja iznad zemlje brzinom 17.000mph.

Raketa sa spejs šatla odvojena od orbitera sletela je padobranom u Atlantski okean i vraćena brodom na popravku za ponovno korišćenje.

9 februar 2010. Astronauti i kosmonauti vole da fotografišu Zemlju. Na ovoj interesantnoj fotografiji se vidi silueta spejs šatla Endeavour, narandžasti sloj troposfere, beli sloj stratosfere i ulazak u mezosferu.

1 mart 2001. Spejs šatl Columbia na specijalnom nosaču aviona 747 na putu iz Palmdale, California za Kennedy Center, Florida .

30 novembar 1982. Spejs šatl Challenger u magli za vreme lansiranja.

29. septembar 1988. spejs šatl Discovery. Prva misija nakon spejs šatla Challenger STS-26.

Surferi gledaju sa obale Atlantskog okeana lansiranje spejs šatla Discovery , Cape Canaveral.

4. maj 1989. Spejs šatl Atlantis. Prva misija spejs šatla koja je lansirala svemirsku sondu /Magelan/ STS-30.

7. maj 1992. Prvi let spejs šatla Endeavour STS-49.

19. novembar 1996. Najduža misija spejs šatla Columbia do danas , 17 dana i 15 sati.

19 februar, 1997. Svemirski teleskop odvojen od spejs šatla Discovery.

11. oktobar 2000. 100-ta misija spejs šatla Discovery STS-921.

12. maj, 2009. Još jedna impresivna fotografija, spejs šatl Atlantis snimljen sa Zemlje preko teleskopa sa solarnim filterom.

Poletanje spejs šatla Discovery na 10-to dnevnoj misiji  održavanja Hubble teleskopa u Svemiru.

19 septembar 1994. Pred kraj misije, posada spejs šatla Discovery je snimila vulkan Rabaul, istočno od Nove Britanije. Iz krater od 6km širine krenula je erupcija. Discovery je preleteo neposredno 24 sata pošto se vulkan aktivirao.

2007. Pogled sa Medjunarodne svemirske stanice.  Spejs šatl Atlantis.

1 februar 2003. Ostaci spejs šatla Columbia posle katastrofe. Orbiter i sedam članova posade su izgubljeni zauvek.

13 mart 2003. Ostaci spejs šatla Columbia skupljeni za rekonstrukciju dogadjaja.

25.jul 2005. Prva misija spejs šatla Discovery posle katastrofe sa spejs šatlom Columbia STS-114.

11. maj 2009. Posljednja misija servisiranja svemirskog teleskopa Hubble, misija spejs šatla Atlantis STS-125.

4 avgust 2004. Spejs šatl Discovery,Kennedy Space Center, Florida. U pozadini se vidi sevanje na nebu.

12. decembar 2006. Na fotografiji su astronaut Robert L. Curbeam Jr/levo/, astronaut Christer Fuglesang, obojica specijalisti za konstrukciju Medjunarodne svemirske stanice. U pozadini se nazire Novi Zeland.

24. februar 2011. Posljednji let spejs šatla Discovery.

16.maj 2011. Posljednji let spejs šatla Endeavour STS-134.

28. maj, 2011. Spejs šatl Endeavour, pogled na Zemlju noću i zvezdano nebo 28 maj, 2011.

23 maj 2011, Medjunarodna svemirska stanica, slikano sa Sojuza TMA-20.

8.jul 2011. Posljednji let  spejs šatla Atlantis, posljednji let programa Spejs šatl. STS-135.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Tekstovi o nauci na portalu P.U.L.S.E

Tekstovi o istoriji na portalu P.U.L.S.E

  Nauka