Svet kroz šoferšajbnu taksija – Oskar Fernando Gomez je taksista iz Montereja, Meksiko. Fotografija mu je pasija iako nema nikakvo formalno iskustvo. Fotografiše kroz prozor svog taksija urbani život u Montereju. Oskar, srećom, ne doživljava svet očima Travisa Bikla, njemu se ne ispovedaju putnici kao u Džarmusovom filmu Noć na zemlji ili kao u filmu Deset, Abaza Kiarostamija. Oskar  beleži svakodnevni život beskućnika, siromašnih ljudi koji su ili sve izgubili ili nikad ništa nisu imali, osim dostojanstva.

Njegova serija fotografija je izabrana u kategoriji New Ways of Lookingu sklopuBrighton Photo Bienniala, jedan od najvažnijih festivala  internacionalne i savremene fotografije u Engleskoj. Još od 2003.godine, kada je osnovan, Festival prikazuje radove internacionalnih autora različitih kultura. Kustos ovogodišnjeg Festivala /od 02.10-14.10.2010/ je čuveni engleski fotograf dokumentarne fotografije, foto-novinar i kolecionar, Martin Par.

‘Sa 18 godina sam odlučio da promenim svoj život i krenem u potragu za poslom, ali…završio sam u pogrešnom gradu. Iz Montereja sam stigao u Mazatlán koji je 4 sata vožnje udaljen od grada u kome sam hteo da budem. Bez para, živeo sam na ulicama, bez ičega, samo kesa sa ličnim dokumntima. Jeo sam kokice i pio ostatke koka kole koje su ljudi bacali izlazeći iz bioskopa, samo da preživim. Mislio sam da je to kraj. Imao sam 45 kg. U očaju sam se setio da imam neku tetku u Leonu. Autostopirao sam jednog kamiondžiju koji je prenosio jagode i stigao do Leona. Ostao sam u Leonu do svoje 28. godine i vratio ponovo u Monterej. Radim kao taksista i imam 110kg.

Pre nego sam napustio Leone, kupio sam najjeftiniji fotoaparat, Kodak da bih fotografisao meni važna mesta. Jednog dana dok sam vozio,  spazio sam čoveka koji me je podsetio na mene od pre 10 godina kada sam spavao na ulicama, radio  raznorazne poslove od čišćenja ulica do čišćenja tepiha. Čovek je tovario kolica za beton raznoraznim industrijskim otpacima: drvo, metal, plastika  da bi ih preprodao kompanijama za reciklažu za 3 pezosa po kilogramu.

I to sam radio. Dok sam prolazio pored njega , on je zastao na trenutak, izvadio češalj i očešljao kosu i prstima je pažljivo zagladio. Zaintrigiran, pitao sam ga da li mogu da ga fotografisem: hteo sam da pokažem da čak i ljudi bez posla, beskućnici, koji ništa nemaju, imaju svoje dostojanstvo. Često, to je sve što imaju.

Tako sam i krenuo sa fotografisanjem, bez ikakvog znanja i iskustva. Osnove sam naučio iz magazina za fotografije. Fotografisao sam iz čistog zadovoljstva u početku:  reke, planine, prirodu. Neko mi je rekao da mi se komšija ženi i da bi trebalo da fotografišem svadbu. Ubrzo sam kupio bolji fotoaparat, 35mm Canon.

Ja i moja žena odlučili smo da imamo decu. Našoj sreći nije bilo kraja kada smo saznali da očekujemo devojčicu. Počeo sam da fotografišem prizore sa uluca kojima sam prevozio putnike kroz prozor mog taksija. Namera mi je bila da napravim foto-album za moju ćerku da vidi šta se dešava na ulicama dok sam odsutan od kuće.

Nažalost, naša ćerka je umrla odmah po porodjaju. Njena smrt je promenila moja interesovanja, više nisam imao želju da fotografišem prirodu, zalaske sunca, decu kako se igraju…Interesovali su me siromašni ljudi, beskućnici i njihovi tragični životi i problemi. Život koji sam i ja nekad vodio.

Za mene, tehnika i kompozicija nisu važne. Ja pokušavam da preko fotografija pokažem da su ti ljudi, iako žive mnogo siromašno, često oni koji zaslužuju veliko poštovanje.

Živim dobro. Uživam u poslu, uživam u fotografisanju. Spremam album za moju decu – jedno ima dve godine, a drugo osam meseci, ako budem imao sreće i mojim unucima. Imam običaj da kažem svima: ako imaš cilj, naći ćeš i put.

CV

Mesto rodjenja : Monterej, Meksiko, 1970.

Iskustvo u fotografisanju : Kupio sam magazin za fotografiju i pročitao uputstvo za korišćenje fotoaparata, to je sve što mi je bilo potrebno.

Inspiracija: Meksički fotograf, Pedro Mejer, zato što mu fotografije dokumentuju svakodnevni život.

Savet:  Ne brinite o tehnici ili modelu fotoaparata koji ćete kupiti. Neka vas vodi osećaj i srce i prenesite to na fotografiju.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

  Umetnost