Svetlija strana „Tamne strane meseca“

Ne znam da li je ikada napravljeno istraživanje da bi se utvrdilo koji je album najviše preslušavan preko slušalica; da jeste siguran sam da bi se „Tamna strana meseca“ našla među prvih pet. Ovu tvrdnju možemo da dovedemo u sumnju, ali ono što ne možemo jeste sledeće: sa tiražom od preko trideset miliona, ovaj albun Pink Flojda je najprodavanija britanska pločla svih vremena. Ovaj album, iako se nikada nije popeo na prvo mesto britanske liste, najduže je boravio na top listama i u Engleskoj i u Americi. Praktično od prvog objavljivanja nikada nije silazio sa top lista.

U najmanju ruku čudno za ploču bez pravog hita ili tema koje se mogu eksploatisati na TV reklamama. Doduše, klavirski uvod iz Velike predstave na nebu jeste svojevremeno upotrebljen kao podloga u reklami nekog leka protiv glavobolje. Tome je, između ostalog, doprinela pojava novih medija i navika konzumenata. Prvobitno izdat samo na vinilu, album je ponovljena izdanja doživeo prvo na kasetama, a zatim na kompakt disku. Sve će se ove cifre znatno uvećale kada se na tridesetogodišnjicu od originalnog objavljivanja, pojavilo originalno izdanje koje odgovara najnovijim tehničkim dostignućima. Naime, muzika sa ovog albuma je ponovo izmiksana tako da odgovara specifikacijama akustičnog saraund 5.1 standarda .

Ako se zapitamo u čemu je, posle svih godina, tajna uspeha ovog albuma dobar deo odgovora ćemo pronaći u njegovoj tehničkoj perfekciji. Mesecima sniman i miksan uz obilato korišćenje studijskih inovacija, snimljenih traka i šumova, upotrebu sekvencera i novog VCS3 sintetizatora on je visoko podigao lestvicu standardnog snimanja muzike. Toga su gotovo svi bili svesni i baaš je to ploča koja se najčešće nalazila na gramofonu kada je trebalo testirati najnoviju haj-faj opremu. Ali, tehnička superiornost je činima tek polovinu priče. Pink Flojd su sa „Tamnom stranom meseca“ postavili okvire kako treba da izgleda programski zamišljeno i izvedeno rok delo. Baveći se svojim omiljenim temama – uprošćeno rečeno trivijalnim opterećenjima svakodnevnice koje vode u ludilo, pretočili su u rečiu omiljene teme ondašnjih ali i današnjih tinejdžera – otuđenje, nerazumevanje, nedostatak vremena i novca, gubljenje aspiracija i prihvatanje postojećeg.

U suštini sve su ove teme odavno bile prisutne u muzici, mnoge od njih su bile uveliko eksploatisane u folku i bluzu, ali za razliku od ličnog doživljaja Flojdi su dramatiku ovih problema podigli do kosmičkog nivoa. Sasvim svesno oni su se koncentrisali na simbole jednostavnih, osnovnih ekstrema: sunce i mesec, svetlo i tama, dobro i loše, život i smrt. I za razliku od većine dela svojih savremenika one su prevazilazile okvire vremena u kome su nastale. Oko udarnih tema kao što su Novac, Vreme, Mi i oni ili Oštećenje mozga, Flojdi su izgradili ne samo moćne iskaze nego i kohezioni tematski sadržaj. Učinili su to tehnički perfektno i stilski uravnoteženo. Nema tu lažnih obećanja i vere u novo jutro, naprotiv ovo je ploča koja je pokopala poslednje ostatke hipijevskog naivnog optimizma. Ali, nada nije izbrisana, jer kako počinje tako se ovaj album i završava – otkucajima ljudskog srca.

Pink Flojd su odubek imali ljute neprijatelje, ali i armiju fanatičnih fanova. Za one prve oni su predstavljali mutanta koji je polazeći od roka skrenuo tok muzike u pogrešnom pravcu, a za druge – muzičare koji vas nikada neće razočarati, jer ćete na svakom njihovom izdanju nedvosmisleno prepoznati ideju i diviti se ogromnom radu da se ona uobliči. I na čudan način i jedni i drugi su u pravu.