Алегоријске бајке Екатерине Велике «Кто не обучился в юности, того старость бывает скучна» Принцеза Софија од Анхалт-Зербста, потом царица Екатерина Велика, прозвана од стране Гаврила Романовича Державина ”Северна Минерва” због своје наклоњености уметностима, или ”Тартиф у сукњи и с круном на глави”, како ју је због похлепе и лицемерја именовао највећи руски песник Александар Сергејевич […]
Tumačenje bajki i predstavljanje lične/kolektivne imaginacije, postaje moguće samo ukoliko sagledavamo ovaj fenomen kroz spektar humanističkih nauka. Nikako se ne možemo osloniti na ideju da je bajka isključivo fantazija koja za cilj ima eskapizam od stvarnosti, jer tako svojstvo njenog sadržaja i struktura bivaju degradirani i vraćeni u polje neartikulisane mašte. Zato moramo imati u […]
Bajke su dio evropskog folklora. Svrha ove tradicije bila je prenošenje najviših duhovnih i moralnih istina onima koji su tek zakoračili u svijet, često oblikovane kroz simboličke alegorije prožete mistikom. U tim pričama, punim simbola predaka i prirodnih arhetipova, koji se prepliću sa duhovnim procesima, u korijenu iz najstarijih religijskih vjerovanja, stvara se mreža značenja […]
Ples Ja i Senke kroz ogledalo bajke Vasilisa Prekrasna Sve što postoji ima svoju senku. Onaj deo, koji bar u jednom periodu, dobu dana, godine, života ostane nevidljiv, nespoznatljiv, neuhvatljiv. Neki aspekti bitka i tvari, pod određenom igrom svetlosti, neminovno ostanu senoviti. Iako sakriveni od svetlosti Sunca ili pre od nje zasenjeni, oni ne samo […]
Bajke su nastale tako što ih je Bog pripovedao svojim izdancima – blistavim dušama. O čemu je Bog mogao da im pripoveda s obzirom na to da vladaše jedinstvo svega u svemu, i ne beše podele, ni sukoba, i ne beše vremena, niti događanja, već postojaše sklad i spokoj? Pripovedao im je o prirodi svog […]
Покушај да се преиначи архетип Наслеђе предака, успаванке, бајке, доскочице, скаске, чак и кад их се не сећамо на свесном нивоу, обитавају на дну наших душа и истрајавају као посебна врста њене одбране. Ако неко жели да нам „промени свест” и вредносни систем, ако жели да нас ишчупа из правог идентитета и угура у неки […]
Однос материјалне и духовне стране у западним, односно источним културама – 4. део Шта је хомеопатија? Године 1980. навршило се 225 година од рођења Ханемана (Samuel Hahnemann, 1755-1843), оснивача хомеопатије. Жестоко нападана у медицинским круговима и у оно време, као и данас, хомеопатија је прокрчила себи пут, иако још није увршћена у строго научне методе […]
Večnost bajki – Prate nas još od prvih koraka i neizostavan su deo svake uspomene na detinjstvo. Jedna pred spavanje. Jedna usputna, dok se šetamo. Jedna da lakše prebrodimo dan. Tu je i ona koja zavarava, koja kaže da svako dobija svoj srećan kraj i pravu ljubav, toliko jaku da njen poljubac diže iz mrtvih. […]