Svet koji nestaje Deus Sive Natura. Spinoza Nekada davno,bio sam čovek, običan čovek, sa isto toliko običnim ljudskim potrebama. Danas sam drvo, visoko i naborano, onako kao što mi drveta ove vrste znamo da budemo. Pored mene, ovde u ovoj naročito prometnoj ulici, svakodnevno prolaze ljudi koji ne obraćaju pažnju na moje prisustvo. Drevni običaj […]
U pustinji ključ „Dobra priča je kao dobra muzika, svi osećaju da nešto znači ali niko ne zna tačno šta.“ Izreka iz pustinjskog almanaha; str.107, poglavlje II. Koliko je vremena prošlo od kada je na sebe preuzeo ovako težak ključ? Nije mogao da se seti. Znao je samo da je odavno ovde u ovoj drevnoj […]
Usamljenost u nastavcima – U grad dolazim često samo sa jednom namerom – da nađem mesto za čitanje. Živim preko puta Dunava, u mestu čije ime ne volim da pominjem, jer su se sve horizontalne vrednosti ovog sveta skupile u njemu; palanka je oduvek bila pornografski ogoljena suština svake banalnosti: dominacija profanosti nad retkim glasovima […]
Podvojeno ja – Svako jutro čujem isto: ”Tum, tum, tum, tum, tum!”, dok silaze sa spratova, što u prevodu znači: ”Mi, mi, mi, mi, mi, mi!” “Ja bih na tvom mestu što više izlazila, da budem što više sa svetom, takvi su kakvi su,” govori mi čitavog života moja majka. Ah, žene: ”Ruža je ruža […]
Ja, zatočen – Priznajem da sam upao u javnu kuću, koju ovde gotovo svi zovu televizija, a ja je zovem slugama svakog režima pa i ovog aktuelnog, i u roku od pola sata, pobio svu tu gamad. Pošto sam sklonio glupaču iz rialitija pre rialitija, koji svi nazivaju TV dnevnik, seo sam za njen sto, […]
Sećanje na sklad “Da, stajao sam nad njim, sa svijećom u ruci, dok je spavao najčvršćim snom, koji je dat samo mladima i glupima, i uzalud tražio nežnost u sebi.” Meša Selimović Kada se čovek jednog dana uistinu probudi, više ne može da spava. Mudraci i sveci ne mogu da spavaju. Zato oni jesu probuđeni. […]
Postao sam najzad zupčanik. Najzad se osećam korisnim, upotrebljivim, snažnim, svrsishodnim. Šta više, rekao bih da sam konačno odgonetnuo tajnu svega. Dobro, ako ne baš svega, onda mnooogo toga. Pogrešno je bilo misliti, sada vidim, da zupčanici nemaju osećanja, ili da ne znaju ili ne mogu da razmišljaju. Kako sam mogao toliko dugo da živim […]
Robert Kramb Protiv Dostojevskog Kultura nije višak, pogovor ili ostatak, dodatak, nesto bez čega se, eto, može. Ona je (prema Ničeu) vladavina umetnosti nad zivotom. Velika Drugost. I ne dolazi posle neceg bitnijeg: ona se događa – sada, danas, oduvek. Nije nagrada za one najposlušnije, one koje provode najveci deo na poslu, zupčanike u mašinama, […]