Istražujući izvore Spinozine filozofije pojedini pisci uspeli su da dokažu da je ona ipak vezana za srednjovekovnu filozofsku misao. Samo, ne za srednjovekovnu hrišćansku skolastiku, već za jevrejsku religioznu filozofiju srednjeg veka. Rezultati ovih istraživanja pokazali su čak da je uticaj srednjovekovne jevrejske filozofije, i jevrejske misli uopšte, odigrao veoma važnu ulogu u obrazovanju Spinozinog […]
Milan Kundera O mom ocu koji je bio muzičar pričali su sledeću anegdotu. Zatekao se na nekom mestu na kome su se čuli zvuci jedne simfonije sa nekog radija ili gramofona. Prijatelji, svi muzičari ili melomani, prepoznali su odmah Devetu Betovenovu. Obratiše se mom ocu: „Koja je to muzika?” A on, nakon dužeg razmišljanja, odvrati: […]
Spinoza je za života objavio samo Principe Dekartove filozofije (Renati des Cartes Principiorum philosophiae, 1663) i Teološko-političku raspravu (Tractatus theologico politicus, 1670) koja je čak štampana bez imena pisca. Tek posle smrti ovoga filozofa, zahvaljujući jednoj nepoznatoj ličnosti, a pre svega čuvenom amsterdamskom knjižaru Janu Rivercu (Jan Rieuwertsz), pojavila su se novembra 1677. godine njegova Posmrtna dela: B.d.S. Opera posthuma […]
Paviljon – Na njima sjede i leže ljudi u plavim bolničkim ogrtačima i, kao u staro vrijeme, s kalpacima na glavi. To su – umobolnici.
Između laži i ironije Biće da je tako. U svom kratkom predgovoru za izdanje Balade o slanom moru iz1991. godine, Hugo Prat kaže da njegovo zanimanje za južna mora potiče od Plave lagune De Vira Stekpula – i na um nam odmah pada istoimeni film, čija se radnja odvija na ostrvlju Fidži, ali koji baš […]
Džon Stjuart Mil – Čovječanstvo više dobiva ako jedni dopuštaju drugima da žive onako kako se njima čini da je dobro, nego kad primorava svakog pojedinca živjeti onako kako se drugima čini da je dobro. Predmet je ove rasprave, kao što je navedeno u naslovu, utvrditi jedno vrlo jednostavno načelo, koje bi moralo apsolutno vladati […]
Marsel Dišan: Šta je stvaralački čin? Godine 1913. došao sam na sretnu ideju da učvrstim točak na kuhinjsku stolicu i da posmatram kako se okreće. Nekoliko meseci kasnije kupio sam jeftinu reprodukciju zimskog večernjeg pejzaža, koji sam nazvao Apoteka posle dodavanja dve male tačke, jedne crvene i jedne žute, na horizont. U Njujorku sam 1915. […]
Dela nastala u poznim godinama stvaralaca međusobno se razumeju i najbolje se međusobno tumače. Bela Hamvaš smatra da to ima neke veze s melanholijom. Za Hamvaša melanholija nije ni raspoloženje, ni osećanje, ni psihičko stanje, a još je ponajmanje bolest. Ona je krajnja stanica prolaznosti, poslednje uživanje, poslednje saznanje, poslednja sigurnost i poslednja opasnost. Melanholija […]