Andrej Tarkovski je te melanholične sarajevske jeseni 1985., kada sam prvi put gledao njegove filmove, već bio zaveden kao izbeglica u italijanskom izbegličkom kampu Latina pod brojem 13225/379. Mogla je biti rana jesen, ona sarajevska, koja okleva da se razvede od leta, a u sebi već nosi dah zime sa okolnih planina. […]
Сталкер – анђео или губавац После снимања Носталгије а пре последњег филма, Жртва, Андреј Тарковски у свом вероватно најсадржајнијем интервјуу[1] вели да човеку овај свет није дат да би био срећан у њему, a да је можда највећи изазов спознати себе. Сви филмови Андреја Тарковског од Ивановог детињства па до последњег филма снимљеног у шведској […]
Tarkovski – umetnik koji je svojim filmovima hteo ljude okrenuti ka Dobru “Vjerujem da liječenje uvijek dolazi kroz duhovne krize. Čini mi se da čovjek danas stoji na raskrižju, suočen s izborom – slijediti egzistenciju slijepoga konzumenta podređenog nesmiljenom maršu nove tehnologije i beskrajnog umnažanja materijalnih dobara ili put koji bi u konačnici mogao voditi […]
Pored najvećeg broja autora o kojima je, više-manje moguće govoriti racionalno, dakle empirijski obrazloživo, Tarkovski je autor koji ne trpi mnogo reči, koji se otima svakome sudu, koji zahteva metaforu da bi se svet u kome živi i duhovno egzistira pojasnio, koji jednostavno od gledaoca očekuje specifični duhovni, misaoni pa i fizički napor ukoliko ovaj […]