Душевни немир је схваћен, најпре, као позитиван порив који помаже сазревању човека, док сазревање приближава човека Богу. Уколико душевни немир, међутим, није схваћен од човека као изазов, ако у њему није откривен смисао, овај немир постаје негативна и деструктивна сила. Душевни немир у човеку део је, огледало или ехо свеопштег немира, ускомешаности и сукоба у […]
Iako je po našem mišljenju teško zamisliti bilo koju oblast nauke, pa i filozofije, ο umetnosti da ne govorimo, u kojima snažna ličnost stvaraoca, pronalazača ili tvorca nekog novog sistema nije ostavila u svome delu, pronalasku ili sistemu i sasvim lični pečat, neku vrstu manje ili više primetnog otiska svoje ličnosti, kada se raspravljaju otkrića […]
Када се животна збивања посматрају површно, човек лако поверује да су она, као и његове сопствене акције, или дело чистог случаја или плод његове слободне одлуке. Међутим, када се појаве бројне препреке, па се оне још и понављају, често монотоном једноликошћу, настане пометња у главама људи и ускрсавају прва питања. Да ли ми се ове […]
Морамо, најпре, поћи од потврђене чињенице да је број самоубистава у свету последњих деценија, особито после другог светског рата, у сталном порасту. Упадљиво је да је број мушких самоубица већи од женских – на пример, у Јапану тај однос је 2:1, док је у скандинавским земљама 4:1. Узели смо као пример земље у којима је […]
Ја ћу писати за ум, за срце и за нарави чловеческе, за браћу Србље, којега су год они закона и вере. Писмо љубезном Харалампију Стојан Новаковић је још 1911. у своме чланку Доситеј Обрадовић и српска култура истакао потребу „да се та стара, византијска култура помири и доведе у склад са западноевропском, те да народ […]
Posle objavljivanja Pola i karaktera, najpoznatijeg delà austrijskog filosofa Ota Vajningera (1880-1903), najpre 1938. Godine u Beogradu (izdavač Geca Kon), a zatim dva izdanja 1986. i godine (izdavač “Književne novine”, biblioteka “Kristali”) i delimičnog prevoda druge Vajningerove knjige O krajnjim životnim svrhama u časopisu “Eterna” (br. 4, 1995, Beograd, u izboru i prevodu Slavka Gavranovića) […]
U svome obimnom i bogatom opusu stvaranja švicarski psihijatar i psiholog Karl Gustav Jung (1875—1961), amplificirajući svoju metodu ispitivanja i liječenja psihički zdravog i psihički oboljelog čovjeka, tražio je analogije neobičnom duševnom svijetu zdravih i bolesnih ljudi koje je susreo u toku svoga dugog života. Između 1918. i 1926. godine ozbiljno je izučavao gnosticizam koji […]
Човек је вечити истраживач (homo investigator). Он истражује (опет еонима дуго) своје порекло истражујући порекло сунђера и алге, биљке и животиње, дуге на небу и дуге у себи. Човек тражи шта хоће да му каже електрон и неутрон, кварк и стринг, a у ћелији како аминокиселине помажу биосинтези и размножавању. Човек је вечито дете игре […]