The Chemical Brothers ili elektro simfonija. Ima nešto u starim elektronskim bendovima inspirisanim rok muzikom, što ih tera da traju, i usput nas oduševljavaju, evo već decenijama.

The Prodigy, The Chemical Brothers i Fatboy Slim ista su generacija – sredinom devedesetih, sa uspehom su u Engleskoj stvorili elektronski zvuk za festivale i stadione, takozvani „Big Beat“. Insprisali su se rokenrol energijom uz koju su odrasli i ulili je kroz moćne ritmove u eksplozivni futuristički disko za velike mase. Time je elektronska muzika zvanično izašla iz malih podrumskih klubova i rejvova po napuštenim industrijskim prostorima – pravo na top liste.

U to doba, kad se scena nošena prvim disk džokejskim zvezdama tek razvijala, acid house, a potom i techno još uvek su bili underground fenomeni i nisu privlačili publiku u ogromnim brojevima. Zato je pojava ova tri izvođača predstavljala revoluciju. Posle njih je diskografska industrija konačno poverovala da ima u ruci novi zlatnu koku i počela da ulaže u ove i slične autore… a onda su se pojavili Daft Punk, i postali globalni pop fenomen.

No, uprkos tržišnim i naročito koncertnim uspesima (sva tri pomenuta imena postala su poznata po nastupima uživo), pokazalo se da je do pravog komercijalnog prodora elektronskog zvuka širom planete došlo tek sa pojavom EDM žanra, posle 2010. Današnji muzički pejzaž toliko je oblikovan i zasićen njime, da se čini kao da svi ostali (osim hip hopa), moraju da igraju po pravilima koja on diktira. U tom kontekstu, The Prodigy, The Chemical Brothers i Fatboy Slim deluju kao klasici – još uvek aktivni deo baštine ove kulture, koja je promenila svet.

„For That Beautiful Feeling“ (EMI), jubilarni je, desti po redu album, engleskog dua The Chemical Brothers, koga čine Tom Rowlands i Ed Simons. Njihova početna trilogija čuvenih ploča „Exit Planet Dust“ (1995), „Dig Your Own Hole“ (1997) i „Surrender“ (1999), danas se s pravom smatra jednim od kamena temeljaca digitalne pop muzike. Od prethodnih devet izdanja, samo dva nisu bila broj jedan na engleskoj top listi (a još jednom nije bilo dozvoljeno da bude na njoj, jer je PR kampanja uključivala nagradnu igru) – te je posle ove blistave karijere duge tridesetak godina došao trenutak da se malo osvrnu iza sebe, bez opsesivnog pritiska da budu mega-uspešni. Zato nije čudo da su sa ovim projektom zaronili duboko u svoju prošlost i napravili emotivno retro-elektronsko delo, koje koristi današnje savršene produkcijske mogućnosti da rekonstruiše originalni zvuk devedesetih.

Rezultat je jedna retko humana ploča, nastala iz iskrene ljubavi za ljude, kao neka vrsta podvlačenja crte ispod svih nada originalne rave generacije. I zaista, devojke i mladići koji su imali 18 godina u to vreme, danas se već bliže godini broj 50, i jasno im je da žive jedan život koji je oštećen do nepopravljivosti. Ali dobar talas ponovljenog leta ljubavi iz 1988, bar za trenutak još uvek traje dok slušate nove The Chemical Brothers.

„For That Beautiful Feeling“ otvara „Live Again“ (featuring Halo Maud), sa jednim od najboljih spotova koje ćete videti ove godine. Rediteljski tim Dom & Nic inače je radio neke od njihovih najslavnijih video klipova, a u ovom briljira senzacionalna mlada plesačica Josipa Kukor iz Velike Gorice kraj Zagreba. Njeno stalno uspavljivanje i novo buđenje u svetu koji se promenio, diktira osnovnu poruku ploče: prolaznost vremena, svet kao kulisa i mi u njemu. Remek delo.

„No Reason“ i „Magic Wand“ verovatno namerno podsećaju na speed i stav The Prodigy iz nekih ranih dana, dok „Goodbye“ i „Fountains“ imaju melodične sastojke što rekonstruišu sazvučje Daft Punk i drugih francuskih pionira. Ovaj vremeplov polako dobija dublji smisao ne samo zahvaljujući superiornoj orkestraciji bitova i refrena, koji stvaraju samo njima svojstvenu jedinstvenu pop magiju, nego i lagano provučenom komentarisanju savremenog trenutka u kome živimo. „Skipping Like a Stone“ (featuring Beck), „The Darkness That You Fear“ (Harvest Mix) i „Feels Like I Am Dreaming“, psihodelične su electro-house numere iz čijih sažimanja naših strahova izbija duševnost kakvu je retko naći u današnjoj muzici. Kad gostujuća francuska alternativna pevačica Halo Maud u završnoj numeri „For That Beautiful Feeling“ ponavlja u beskonačnost kratku rečenicu „to divno osećanje“, dok ne ispusti zadnji dah – zar to nije najbolji opis spasonosnog oduševljenja životom koje nam toliko nedostaje?

Kad su The Chemical Brothers svirali na Main stageu Exita 2010, ustanovio sam da im je koncepciju osvetljenja osmislio čovek što je radio sa Pink Floyd od njihovih početaka, šezdesetih godina – dakle, prve lajt-šou programe ikad. Kopča sa istorijom koju su uspostavili, time mi je postala očigledna. I nikad nisu prestali da govore iz pozicije elektronskih nastavljača najbolje britanske pop tradicije. Umetnička veličina ovog benda svakako je u tome što su, i u najnovijim vremenima, uvek uspevali da iskažu potrebu mnogih mladih da odsanjaju neki bolji svet od ovog koji nam se nudi, bez suvišnih granica, podložan nekim novim definicijama. 

Izvor: Nova.rs

  Dragan Ambrozić, Muzika, Nova, The Chemical Brothers