The Good Place – Dobro mesto

The Good Place (Dobro mesto) je američka televizijska serija koja je emitovana od septembra 2016. do januara 2020. godine. Dobila je dosta pozitivnih kritika, kako od kritičara, tako i od publike.

Iako se The Good Place svrstava u žanr humorističke fantastike, pristup ozbiljnijim temama je specifičan, a serija sadrži i elemente drame.

O čemu se zapravo radi? Serija prati život – ili, da budemo precizni – zagrobni život Elenor Šelstrop (Kristen Bell), koja se – nakon što pogine na prilično apsurdan način – nađe na Dobrom mestu (iako se ne zovu tako u seriji, jasno je su dobro mesto i loše mesto ono što bi u mnogim religijama bili Raj i pakao).

Ipak, Elenor tokom zemaljskog života nije bila baš “dobra osoba” – nije bila ono što bismo smatrali za “zlikovca” – nije bila ubica, lopov ili neki prevarant – ali je ipak bila prilično samoživa i sebična; u suštini, bila je dovoljno neprijatna da je ne biste poželeli za drugaricu, koleginicu, cimerku ili nekog sa kim biste proveli vreme. Tako da se postavlja pitanje – kako je ona završila na Dobrom mestu?

Ispostavi se da je u pitanju ni manje ni više nego greška u sistemu: njen dosije je jednostavno zamenjen s dosijeom druge Elenor (koja je, za razliku od “naše” Elenor bila dobra osoba). Dakle, sudeći po seriji, administrativne greške postoje i u zagrobnom životu – što je vrlo utešno iz perspektive nas koji smo još živi. No, tako i počinje glavni zaplet serije: Elenor pokušava da sakrije svoju pravu prirodu, kako je ne bi poslali na Loše mesto – a to skrivanje osobi kao što je ona baš i ne pada lako.

Još jedan zanimljiv aspekt Dobrog mesta je i dodeljivanje “srodne duše”: srodna duša je ovde osoba (ili bukvalno “duša”, jer su svi likovi zapravo mrtvi) s kojom biste “najbolje mogli biti”. Ovo nije srodna duša u romantičnom smislu – ne nužno – već osoba s kojom bi se mogla ostvariti veza dovoljno duboka i emotivna tako da vam taj odnos pomaže u nekom daljem razvoju – ali i da vam pomaže da budete bolja osoba.

Elenor za srodnu dušu bude dodeljen Čidi (William Jackson Harper) – koji je dok je bio živ bio ni manje ni više nego profesor moralne filozofije i etike! On ubrzo shvati da je Elenor na Dobro mesto “zalutala”, ali odluči da joj pomogne da bude bolja osoba – to jest, pokušava da joj pomogne da ne bude otkrivena i poslata na Loše mesto. Njihov odnos je zanimljiv, a Elenorini pokušaji da postane bolja dovode do komičnih situacija.

Sam Čidi je zanimljiv lik: u seriji vidimo da je tokom života stalno analizirao sve moguće posledice svojih odluka – što je često dovodilo do toga da nikada ne donese odluku. Pored njih dvoje, kroz seriju se upoznajemo sa još zanimljivih likova. Jedan od onih koji su ključni za priču je svakako Majkl (Ted Danson), “arhitekta” zagrobnog života, zatim Dženet (D’Arcy Carden), veštačka inteligencija koja je svojevrsna “baza podataka”, te pomaže stanovnicima Dobrog mesta.

Takođe je tu i Tahani (Jameela Jamil), koja je tokom života bila bogata i uspešna filantropkinja – i naravno, ponosi se time; njena srodna duša je Džejson (Manny Jacinto), za koga se takođe može pomisliti da je na Dobro mesto “zalutao”: pre nego što je umro, on je bio amaterski DJ, ali i sitni kriminalac koji je često donosio loše odluke. Prvobitno se predstavlja kao budistički monah po imenu Jianyu Li – što, naravno, radi ne bi li sakrio svoju pravu prirodu.

Iako je u pitanju komedija, serija kroz priču o dobrom i lošem mestu, te kroz postupke likova i određene zaplete pokreće dosta moralnih dilema. Dileme sa kojima se likovi susreću mogu biti zanimljive: na primer, Čidi se u jednom trenutku suočava s pitanjem da li je ispravno otkriti istinu, ako bi to uzrokovalo emocionalnu patnju drugih. Kroz lik Tahani se, recimo, pred gledaoca mogu postaviti i dileme o pravoj prirodi altruizma.

U nekim trenucima se gledalac može zapitati i da li je u savremenom društvu uopšte moguće biti sasvim “dobra” i moralno ispravna osoba: na primer, možda dajemo podršku umetnicima koji su učinili nešto moralno diskutabilano – da li to i nas čini lošom osobom, ili jednostavno “konzumiramo sadržaj” koji oni stvaraju (muziku, filmove i sl.)? Jedna od zanimljivih epizoda pokreće i pitanje dečijeg rada, ali u smislu da li je etično nositi odeću koja je produkt takvih okolnosti (inače o ovoj temi postoje dokumentarci kao što su Stolen Childhoods i Would You Still Buy That Dress). Možda nemamo pravu informaciju, ali da li je to dobar izgovor ako imamo na umu koliko je danas lako stići do informacija?

Kao što smo na početku rekli, serija The Good Place dobila je vrlo pozitivne ocene, prvenstveno od publike na sajtovima kao što su IMDb i Rotten Tomatoes; kritičari su takođe hvalili seriju zbog originalnog koncepta i inteligentnog humora, te zbog načina na koji se bavi temom ljudske prirode i moralnosti. Bilo je doduše i nekih negativnih kritika, ali uglavnom su se odnosile na to da su se neki zapleti u kasnijim sezonama mogli bolje završiti.

Ono što treba reći je da serija, premda u svakoj epizodi nenametljivo istakne neku “moralnu lekciju” najčešće gledaocima ne nudi gotove odgovore šta je “dobro”, a šta “loše” – to je zaključak koji treba da izvedete sami. Ipak, oni koji odgledaju seriju zaista mogu biti podstaknuti da razmisle i o nekim svojim moralnim vrednostima i svakodnevnim postupcima, odnosima sa drugim ljudima, ali i o odnosu prema samom sebi, samopoštovanju i slično.

Jedna od prednosti ove serije je to što, iako ima ukupno 53 epizode (raspoređene kroz četiri sezone), trajanje jedne epizode je dvadesetak minuta – tako da Vam čak i ukoliko odlučite da gledate više epizoda zaredom, neće oduzeti puno vremena. A vreme koje potrošite na ovu seriju, potrošićete kvalitetno. Ukoliko volite inteligentan humor – topla preporuka!

 

Za P.U.L.S.E Bojana Komarica

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments