Skip James: ,,The soul of a man“

Skip James: ,,The soul of a man“ – Ovo je dirljiva životna priča o legendarnom blues umetniku, velikom čoveku i večnom lutalici, Skipu Džejmsu, ispričana filmom genijalnog reditelja Wima Wendersa. Ovo je priča o muzici i načinu života zvanom blues, ovo je priča o duhovnosti, istinskim ljudskim vrednostima i iskrenom, humanom i saosećajnom pogledu na svet, ovo je priča o pravom bogatstvu i stanju duše kada se dobar čovek oseća loše.

… Hard time’s is here

an every where you go

times are harder

than th’ever been befo’…

… You know, you’ll say you had money

you better be sho’

but these hard times gon’ kill you

just drive and lonely soul…

Nehemiah Skip James (9. jun 1902.- 3. oktobar 1969.) legendarni je američki Delta blues pevač, gitarista, pijanista i tekstopisac, rođen u Bentoniji, država Misisipi. Na početku svog umetničkog, lutalačkog i životnog puta učio je umeće sviranja gitare od bluzera Henry Stuckeya… Njegov neobično sugestivni vokal, njegova vera, istrajnost, neuhvatljivi duh lutalice i finger picking tehnika sviranja gitare obojili su svet bluza autentičnim tonovima istinske legende i utisnuli žig besmrtnosti za sva vremena. Pojavljivao se gotovo niotkud i isto tako nestajao – iznenadno i bez ikakve najave, stvarajući još za života jedan od originalnih bluz mitova.

Zvanična muzička odiseja Skip Džejmsa je počela prilikom njegovog prvog snimanja za ,,Paramount records“, daleke 1931. godine, negde u vreme žestoke ekonomske krize koja je uzdrmala Ameriku. U kratkom, gotovo nestvarnom i iznenadnom momemntu, bez prethodne najave, nastao je u pomenutom studiju niz antologijskih blues snimaka: Cherry ball blues, 22-20 blues, Crow Jane, How long ’buck, Devil got my woman, I’m so glad, Four o’clock blues, Jesus is a mighty good leader, Dunken spree, Hard time killing floor blues, If you haven’t any hay get on down the road, Yola my blues away, Little cow and calf is’ gonna die blues, Cypress grove blues, Special ride blues, Hard luck child, Be ready when he comes i What am i to do, osenčenih nestvarnom snagom, katarzičnošću, setom, poletnošću, čistim i hipnotičkim stilom i glasom koji uznemiruje dušu slušaoca…

,, Bio je iz Bentonije, država Misisipi. Svi su ga zvali Skipi, jer se nigde nije zadržavao. Jedne večeri prijatelji su ubeđivali Skipa da se prijavi na takmičenje za talente koje se održavalo u prodavnici u centru Džeksona…

… Pobednik je bio Skip Džejms. To je značilo ugovor sa ,, Paramauntom“ i kartu za voz do Graftona u Viskonsinu gde je album trebalo da se snimi“…

Na snimanju u Viskonsinu Skipi je dobio novu gitaru – zvanu ,, Stela“ i krenuo sa pesmom ,, Hard time killling floor blues“… Godina je bila 1931. … Bila su to zaista teška vremena besposlice i bede za crnog čoveka, godine poniženja o kojima je Skipi progovorio u svojim pesmama… Usledio je potom ,, Illinois blues“, nešto tako dirljivo i setno, nešto u čemu se sagledavala sva tuga ovoga sveta… Nakon nje još senzibilniji ,, Devil got my woman“… Snimatelj je beležio ,, Cherry ball blues“, veoma uzbuđen neverovatnim talentom, stilom i kreativnošću mladog, nepoznatog bluzera… Potom je krenula besmrtna – ,, I’m so glad“…

,,Svirka se produbila do duboko u noć. Bio je februar 1931. godine. Skip je tog dana snimio 18 pesama. Bilo je tu standarda, ali je većinu sam napisao. To su bile moćne pesme. Ta svirka je postala legendarna“… Za Skipa je to bilo fascinantno ostvarenje sna, trag u bogatoj bluz istoriji… Drugog dana tog februara, snimili su još 8 pesama na klaviru…

Nakon završetka snimanja Skipi je dobio samo 40 dolara naknade, ali se osećao kao veoma bogat čovek…

,, Skip Džejms nikada nije dobio ni prebijenu paru od prodatih ploča, niti je ikada čuo vlastite snimke“…

U naletu velike ekonomske krize koja je zahvatila Ameriku sve odlazi bestraga. Skip je stigao do još jedne raskrsnice svojih skitačkih puteva…

,, Skipi se udaljio od bluza i svoje muzičke karijere. Okončao je jedan život da bi započeo drugi“… Skip je pošao putem svog oca, baptističkog sveštenika… Skip Džejms je počeo novi život uz Gospoda. On je jednostavno nestao… Njegovi snimci su postali raritetni… Ime Skip Džejms je postalo legenda za ljubitelje bluza. Samo on nije imao pojma o svemu tome“…

Snimio je 1931. godine i nestao je na 33 godine… A onda je nađen u bolnici i doveden na legendarni Newport festival 1964. godine. Prvi njegovi stihovi nakon pune 33 godine tišine bili su: ,, Radije bih bio đavo, nego ženskaroš“. To je prvo što je učinio kada se vratio na sceni u Njuportu.

… I’d rather be Devil

than to be that woman’s man

you know, nothing but the Devil,

he done change my baby’s mind …

Izašao je direktno iz 1931. godine. Bio je naelektrisan, moćan i harizmatičan…

… I’m so worried now,

but i hope not to be worried long

because i’m going to pack

my little old suitcase

back down the road i’ll be gone

you know my baby she got a little something

i just don’t know what in the world it is …

,,U to vreme(sredinom šezdesetih) Skip Džejms je bio teško bolestan. Kada je pronađen 1964. godine u Tuniki, praktično je dovučen iz bolnice na festival u Njuportu. Borio se protiv raka. Trebalo je da se hitno operiše“…

Bolnički računi Skipa Džejmsa u Vašingtonu plaćeni su tako što je njegovu pesmu ,, I’m so glad“ snimila tada popularna blues-rock grupa ,, Cream“ i poslala novac. Skipov život produžen je na par godina…

,,Dobio je šansu i da snima. Snimio je dva albuma u poslednjim godinama života, kao i album sa pesmama koje je nekada davno uzaludno pevao“,,

Washington D.C. Hospital center blues“ nastao je u bolnici u kojoj je ,, lečen i pažen“. Stihovi su bili potresno dirljivi i bolno iskreni…

… In a hospital

in Washington D.C.

ain’t got nobody

to see about me

but i was a good man

and i was a poor man

you can understand.

All of the doctors

and nurses, too

they came and they asked me

who in the world are you?

I’m a good man

i’m a poor man

you can understand.

I didn’t go hungry

had plenty to eat

had good treatment

and a place to sleep

and i was a good man

and i was a poor man

you can understand …

,,Skip peva o svom iskustvu i o svom životu. Znao je da je njegova muzika veličanstvena i da će njegove pesme da ga nadžive. Bio je siromašan, ali veoma ponosan“.

Njegove pesme su nadživele njegov težak ovozemaljski život. One slave duh života, istražuju najveće dubine ljudske duše i podižu nas do najviših nebesa… To je ono što bluz čini…

Za P.U.L.S.E Dragan Uzelac