Toplički Vinogradi – Dozvoliću sebi ovakav početak. Godinama sam pratio izgradnju ove vinarije. Pravio snimke, interesovao se, i na kraju dočekao da se objekat dovrši. Malo je reći koliko to znači za jedan junački a zapušteni kraj kao što je Toplica. Moj prijatelj Nenad Andrić je napisao tekst koji sledi i hvala mu za to. Pre toga neka mi dozvoli da postavim fotografije objekta u izgradnji. – Boban savković

Boban Savković

Svečano otvoreni Toplički Vinogradi

Dugo najavljivano svečano otvaranje grandioznog objekta u selu Gojinovac realizovano u subotu, osmog novembra. Od tog dana smo zvanično bogatiji za jednu „skromnu“ vinariju.

Alternativna autobuska stanica pod nazivom „Paz’ da ti ne platim taksu“, locirana na parkingu iza Sava Centra, u subotu sabajle je bila opterećenija za desetak autobusa. Povod nije iz kategorija: „ekskurzija“, „da obiđemo grobove“ ili „neki ološ nas ponovo tera“… Povod je istinski bio krajnje svečan – Otvaranje impozantne vinarije pod nazivom „Toplički vinogradi“. Mnogi poznavaoci vina u našoj zemlji su, uslovno poodavno, upoznati sa proizvodima ove vinarije. Malo širi krug je verovatno zapazio na nekim policama upečatljive etikete sa stilizovanim „TV“, koje poprilično asociraju na ikonografiju filma „Veštica iz Blera“. Uz neznatnu doradu, ovo bi mogle biti i najefektnije etikete na tržištu.

Najveći deo zvanica je ipak pošao da se čudi „fenomenu“ proizvodnje prokupca, na pljucomet od Prokuplja. No, nije za zameriti. Masovni alkoholno – prehrambeni skupovi kod nas predstavljaju nešto što privlačnošću bukvalno ponižava magnetno polje planete Zemlje. No, kada se negde sjati više od hiljadu ljudi bilo kojim povodom, uvek se nađe bar par stotina jedinki koje su tu sa razlogom. Onim pravim razlogom. Veseli konvoj je krenuo put topličkog kraja već pripremljen da će videti nešto što do sada nije viđeno.

Najveća na Balkanu, najveća na Svetu, najveća u Kosmosu, najveća i van Kosmosa… Volimo mi da se frljamo tim titulama. Na kraju se ipak došlo do: „Najveća privatna vinarija na Balkanu“. Prefiks „naj“ je u ovom slučaju apsolutno nebitan. Bitnost kreće od fakta da je Milomir Kovačević, izuzetno uspešan biznismen i vlasnik vinarije, spakovao u (fantastično i suptilno sašiven) beton skoro hektar prostora. Milion i dvesta hiljada litara vina tu može da se prerađuje, bez da se gura. Uz guranje, komotno pomnožite sa tri. Osam latiničnih cifara, koliko je sve to koštalo do sada, govori za sebe. Impresivno odrađene instalacije na tolikom prostoru zaista ostavljaju posmatrača bez daha. Za one sa jeftinijim ulaznicama: Razvedena struja na sve strane, a nigde kabla. Da ne davimo sada o kanalizaciji, samotoku kao osovini proizvodnje i ostalom… O svemu tome ćemo pisati u posebnom članku. No, da se vratimo na ceremoniju otvaranja!

Besprekorno dočekani od strane preljubaznih domaćina (ovde posebno valja naglasiti više nego prijatne i šarmantne klince angažovane od strane vinarije), „protrčali smo“ kroz staru vinariju i zaputili se ka novoj, kroz vinograde. Nepregledna kolona ljudi („A što si gađao konja?“) u veselom mimohodu, podsetila je na mitinge iz devedesetih ili razlaz posle Bajerna. Da se ovde radi o nekom ko vrlo precizno dejstvuje (g. Kovačević), bilo je i više nego jasno tokom mimohoda. Sam pogled na perspektivne, profesionalno odrađene vinograde, lagano uvodi u priču o novoj vinariji čak i one kojima je sve to delovalo kao polja čudnog pirinča na struju. Na ulazu sa gornje strane nas je dočekao provereni model: folklor – govorancija.

Sa puta se i ne vidi baš najbolje koliko je sve to veliko. Međutim, ta betonska „aždaja“ je nakon otvaranja sa lakoćom progutala sve zvanice. A bilo ih je valjda dovoljno da na referendumu uvedu socijalizam u Luksemburg. Sve je bilo „na izvolte“. Komotno smo se kretali po spratovima ovog moćnog zdanja, razgledali unutrašnjost, uživali u pripremljenoj hrani i vinima Topličkih Vinograda. Čovek je komotno napojio i na’ranio onoliki narod?! Da bi ga i dodatno zabavio, g. Kovačević je angažovao Ivana Ivanovića i novosadske Frajle. To bi trebalo da predstavlja zicer, pošto je po mišljenju većine upravo to – ono najbolje u svojoj klasi na tržištu. No, teško je ozvučiti onoliki prostor. Ako se nekako reši ta diferencijalna jednačina, nije nemoguće da jednog dana tu sviraju i Pepersi. Mislim, ima mesta.

Toliko ponavljamo na stranicama Vinovnika o nekim važnostima, da ćemo uskoro preći na grickanje sipine kosti i oduševljavanje ogledalcetom. Naime, Toplički Vinogradi su izuzetno važni za ceo kraj, zato što predstavljaju stožer i putokaz. Zaposleno je jako puno ljudi, što je fenomenalno. Nešto se proizvodi, što je još važnije. A najvažnija od svega je majka indukcija, koja će neminovno povući još ljudi iz Toplice da se priključe ozbiljnom vinskom biznisu. Ne mora baš da se zida ovoliki izotop Aleksandrijske biblioteke, u koji setno gleda zagrljeni par dvoje zaljubljenih sa površine Meseca. Dovoljan je i običan podrum, samo da ga ima i da se pravi vino. Vino se u tom kraju oduvek proizvodilo, ali je dugo u defanzivi. Na neki način, kroz Topličke Vinograde, vino se i vratilo kući. Svaka čast i puno sreće, g. Kovačeviću!

Nenad Andrić

“Vinovnik”

Tekstovi o društvu na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Nenad Andrić, Vinovnik