Valjak i violina – Andrej Tarkovski
“Tarkovski je veliki majstor filma; tvorac novog organskog filmskog jezika u kome se život predstavlja kao ogledalo, kao san.” – Ingmar Bergman
Andrej Tarkovski završava moskovsku VGIK 1960. godine, diplomskim filmom “Valjak i violina” (44 minute). Scenarij zajednički potpisuju Andrej (Mihalkov) Končalovski & Tarkovski.
Kada u završnici diplomskog filma, majka zabrani malom violinisti Saši odlazak u kino s novim prijateljem Sergejom – radnikom na parnom valjku, po prvi puta celuloidna traka pohranit će veličanstveni fluidni prelazak u sanjarenje, snove (+ prepoznatljive simbole, krupni “najintimniji” plan, refleksije / odsjaje)…
Kroz ogledalo, Saša će se spustiti plavičastim stepenicama i potrčati za Sergejom na valjku, kada ih sustigne – Andrej Tarkovski odvest će se s ocem.
Baš kao i Saša, živio je samo s majkom (i sestrom) koja je inzistirala na pohađanju glazbene škole / pjesnik Arsenije vratio se iz rata, ali ne i svojoj obitelji. Dva događaja iz djetinjstva: rat (razaranje, uništavanje) i napuštanje oca (sjećanja), obilježit će Tarkovskog i njegov filmski opus.
Autor koji je istinski vjerovao da je svrha umjetnosti pripremiti čovjeka za smrt. Fluidni prelazak na drugu stranu – u nebeski san.
Za P.U.L.S.E Anamnesis / Ex Filmofili
Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E
Valjak i violina – Andrej Tarkovski napisao/la Anamnesis dana
Pregled tekstova autora – Anamnesis →
“Autor koji je istinski vjerovao da je svrha umjetnosti pripremiti čovjeka za smrt”…
Potpisujem Anamnesis! Danas, nakon tolikih gledanja njegovih filmova znam da je tako. (Nije Bergman slučajno bio “zaljubljen” u ovog Rusa)
Već postirane fotografije iz filma priča su za sebe! Dišu. Toliko su čiste i tople!
To je umjetnicki manifest Tarkovskog. Uvod u posebnu, osebujnu estetiku.
(Kad smo kod Bergmana, ma i on bi potpisao ovaj film!)
“Dozvolite mi da govoreci o Hamletu kažem nešto o sebi” – reče jedan Šekspirolog. Tako je i sa onima koji opsesivno gledaju filmove Tarkovskog. Znam po sebi.
Intiman do zadnje emocije – nepreboljeno odsustvo oca.
Moj najomiljeniji pjesnik.